Marija Namerno Drugačija

  Prihvatimo, na trenutak bar, činjenicu da smo sami krojači naše sreće, da mislima kreiramo i našu i sudbinu cele planete. Da bi oblikovali bilo šta što treba da bude negde manifestovano, potrebna je misao. Ona je prvobitna snaga koja se usmerava, koncentriše i drži u svesti dovoljno dugo da bi uopšte mogla da dobije snagu koja je potrebna za manifestovanje. Neću isključiti mogućnost da neke misli prosto u trenutku bljesnu daju momentalnu snagu za manifestaciju. Isto tako znamo šta je istoj potrebno za tako nešto. Ono što često nije jasno je da svaka naša misao jeste kreacija. Pošto smo svi na zemlji jedno, nije bitno što naša misao nije dobila svoje ostvarenje u našem životu. Možemo biti apsolutno sigurni da je naša misao odaslana negde, neko prihvatio i ostvario, ako već nismo mi. Isto tako, ne postoji ništa što već nije stvoreno, imajući u vidu bogatstvo istorije čoveka, poznatu i nepoznatu. Da li zaista i dalje možemo živeti u ubeđenjima da naše misli niko do sad nije pomisli...

  Više je nego evidentno da u meni postoji sposobnost da od nekih delića priča ili maštarija, sklopim onu koja u mojoj Duši rezonira sa nečim dubokim, rečima neopisivim, ali snažnim osećajem prepoznavanja. Kroz mnoge primere iz sopstvenog života, videla bih stvari drugačije od svih ostalih, neretko potpuno suprotno od svega što drugi vide. A vreme bi pokazalo da je moje rezonovanje bilo ispravno. Kao što logikom dolazimo do najboljih opcija za situaciju u kojoj se nalazimo, kod mene to dolazi, recimo, instinktivno. Jednostavno, znam da će se od mogućih budućih događaja, osoba odlučiti za jednu. Postoji način da promeni put, ali najčešće ljudi ne žele da čuju. Ili ne odmah. Neki čuju malo kasnije. A neki ne žele nikad.    Mnogo je teško gledati ljude do kojih ti je stalo kako biraju puteve koji nisu dobri ni za njih, ni za njihovu okolinu. A oni uporno idu baš takvim putevima. Na sličan način gledam i na ljude sa kojima nisam toliko bliska, samo njih mogu nekako odmerenij...