Marija Namerno Drugačija

    Oduvek sam znala da ću raditi humanitarni rad. Ne znam koliko je humanosti u delu ljudi koji ignoriše potrebe drugih, ali očekujem one koji se ne boje pogledati situaciju u oči i rešiti je. Ono što je nastalo, kao neminovna posledica ulaska u novi početak, je nedostatak vremena. Realno, bilo je perioda kad zaista nisam imala vremena za ništa drugo, sem obaveza. Deca su mi, svejedno, na prvom mestu i u tim okolnostima, što bi trebalo da se podrazumeva. No, sada je potpuno drugačije. Iako tek treba da nastupi prvi mesec od realnog otvaranja kancelarije, dešava se to da se posao ne završava kad istekne onih osam časova radnog vremena. Apsolutno sve moje budno vreme je nekako usmereno na posao. Ne iz potrebe, već pukog zadovoljstva. I konstantno stižu nove ideje, mogli bi uraditi i ovo i ono i ovo i... I nikad kraja, zaista. A kako kraj da dođe, kad je celo moje životno iskustvo do sada, bilo propraćeno tim o čemu mislim, a što nije postojalo u mojoj blizini?    Mnogi na žene gledaju