Oduvek sam znala da ću raditi humanitarni rad. Ne znam koliko je humanosti u delu ljudi koji ignoriše potrebe drugih, ali očekujem one koji se ne boje pogledati situaciju u oči i rešiti je. Ono što je nastalo, kao neminovna posledica ulaska u novi početak, je nedostatak vremena. Realno, bilo je perioda kad zaista nisam imala vremena za ništa drugo, sem obaveza. Deca su mi, svejedno, na prvom mestu i u tim okolnostima, što bi trebalo da se podrazumeva. No, sada je potpuno drugačije. Iako tek treba da nastupi prvi mesec od realnog otvaranja kancelarije, dešava se to da se posao ne završava kad istekne onih osam časova radnog vremena. Apsolutno sve moje budno vreme je nekako usmereno na posao. Ne iz potrebe, već pukog zadovoljstva. I konstantno stižu nove ideje, mogli bi uraditi i ovo i ono i ovo i... I nikad kraja, zaista. A kako kraj da dođe, kad je celo moje životno iskustvo do sada, bilo propraćeno tim o čemu mislim, a što nije postojalo u mojoj blizini?
Mnogi na žene gledaju kao na slabiji pol, a ja ne mogu da se složim sa njima, ni pod tačkom razno! Čak i u svom najvećem padu, žene su borci! One su te koje drže sve u svojim rukama, i kad se one izmaknu, najčešće se dešava rasulo! Naravno, nije ovo apsolutna statistička izjava. Postoje žene koje ne žele da drže sve konce u rukama. Ali, generalno, masa žena pripada ovoj grupi boraca. Ono što mene posebno rastužuje je upravo položaj tih žena u našem društvu i odvraćanje pogleda javnosti na tu stranu! Ako nemaju dece, što ne rađaju? Bila sam prisutna par puta kad su žene bile isprozivane na taj način iako nemaju dece iz realnih, zdravstvenih razloga! To mi je pretužno, zaista! Zašto te ženice uopšte trebamo dovoditi u situaciju da pravdaju svoje nemanje dece? I ko smo mi da to zahtevamo ili tražimo? One koje su rodile jedno, najčešće su bombardovane sa onim- kad će sledeće? Ako ih rodimo troje, auuuuuuu, šta će nam toliko? A o više od toga da ne pričamo!
Nije to samo problem u brojnosti dece, nikako! Prilikom zapošljavanja, neke firme traže ugovor o nerađanju više dece! Ako ih već imate više, ne žele da vas prime u radni odnos, jer, zaboga, bićete na bolovanju konstantno! A o razlici u plati između muškaraca i žena da ne pričam! Po republičkim podacima, koje ću izneti na poslovnim stranicama, razlika se kreće između 22-37%! I onda kažu da nema razlike! Da, važi! U pravu su, nema! Za muškarce! Da li neko muški rod pita koliko ima dece prilikom zapošljavanja? Možda ima slučajeva, ali do mene ni jedan nije došao. O tome, koliko mi, žene, volimo širiti noge, kad imamo više dece imamo, ne trebamo ni pričati! To znamo sami koje ih imamo i koje to prolazimo. A moj odgovor na to, kad poludim, bi obično bio da sam četiri puta zasigurno imala seksualni odnos, te imam dokaz za to, a za ostalo nije utvrđen broj! Broje li ti ljudi svoje odnose? Pošto su to komentari i žena i muškaraca. Postoji i ona ružna strana da ne trebamo rađati ukoliko deci ne možemo priuštiti sve! Da, i to je baš dobar argument!
Odgovorno tvrdim da moja deca imaju više lepote i iskustva, bogatstva i svega onoga što jedan lep život zaista nosi, iako ni jednom nismo otišli na more, planinu, odmor. Razlog je taj što ja nikad nisam imala prava na godišnji odmor, bolovanje ili bilo šta slično, jer sam radila neprijavljena kod privatnika. Dakle, uskraćene su za iskustvo promene sredine, ali nisu za bogatstvo bratsko- sestrinske ljubavi, koja ne podrazumeva samo to. Tu postoje mnogi aspekti, kao upoznavanje i hendlovanje sa različitim karakterima ljudi, jer ste prinuđeni toliko vremena provoditi sa njima. Tolerancija, deljenje, nalaženje načina realizacije svojih ciljeva a da pri tom ne povređujete druge, komunikacija... Mnoge dobrobiti se kriju u brojnosti dece, zaista.
Očevi koji se brinu o svojoj deci, takođe nisu izostavljeni od takve diskriminacije. Ko zna zašto ga je ostavila žena! je vrlo čest stereotip sa kojim se susreću. Kao i kako će uklopiti posao i privatne obaveze u slučaju samohranog roditeljstva. Da li im je čisto u kući zato što oni rade kućne poslove, ili su ćerke pretvorili u sobarice i kuvarice? Da li batinama rešavaju neslaganja? Koliko su adekvatni za vaspitanje ženske dece? Sad sam malo zastala i porazmislila o tome koga ja poznajem lično kao samohranog roditelja, a koga je žena ostavila sa decom. I oba slučaja su ista, obe žene su ostavile svoju decu da bi radile jedna u javnoj kući, a druga kao prostitutka na ulici. Nemam ništa protiv, niti ovo pišem u nameri da sudim bilo kome, već samo kao činjenicu onoga što vidim.
Suočena sa obimnom problematikom i u životu i na poslu, prosto se neke ideje o mogućim rešenjima svih tih pitanja sama nude. Nadam se da ćemo u dogledno vreme dokazati da su ideje bile dobre, a realizacija na pomoć mnogima. Sve ovo pišem kao izliv onoga što jeste, kako jeste, kako se nameće da jeste i snalaženje u svemu tome.
Na kraju, bez obzira što je tema koju sam izabrala kao svoj životni poziv, zaista teška i obimna, to ne umanjuje činjenicu da zaista treba raditi ono što volimo, što nas ispunjava, u čemu uživamo, što nas drži budnima i bdije u našem biću dok ne zaspemo! Zaista je bitno pronaći u životu baš to što dišemo i u čemu se nalazimo u potpunosti! Moja oblast je, konkretno, nešto što iziskuje mnogo znanja, informisanosti, povezivanja, organizovanja, spajanja, akcija... od plača do osmeha! I zaista nije lako ispratiti sve to što je potrebno da se sve dovede u red! Ali, ako radite to što volite, nije vam teško pročitati na hiljade stranica materijala potrebnog da bi završili samo jednu stvar, nije vam teško pozvati trideset brojeva telefona, da bi vam trideset i prvi dao informaciju koju tražite, nije vam teško pitati stotine ljudi da bi pronašli ono što vam je potrebno. Nije vam teško ama baš ništa! Naučite ono što niste znali do juče! Proširite svoje vidike toliko da niste ni svesni koliko ste bili zakinuti za isti ranije! I ono što je najbitnije i što sam do sad bezbroj puta naglasila da je jako važno- delite! Delite iskustva, znanja, saznanja, moguća rešenja, rešenja, mogućnosti.. Sve što imate ili je neko ponudio, vi delite! I zapravo, ako do sad niste čuli da je to deljenje toliko bitno, čujte sada- to je najlepši deo onoga što ste uradili!
Mnogi na žene gledaju kao na slabiji pol, a ja ne mogu da se složim sa njima, ni pod tačkom razno! Čak i u svom najvećem padu, žene su borci! One su te koje drže sve u svojim rukama, i kad se one izmaknu, najčešće se dešava rasulo! Naravno, nije ovo apsolutna statistička izjava. Postoje žene koje ne žele da drže sve konce u rukama. Ali, generalno, masa žena pripada ovoj grupi boraca. Ono što mene posebno rastužuje je upravo položaj tih žena u našem društvu i odvraćanje pogleda javnosti na tu stranu! Ako nemaju dece, što ne rađaju? Bila sam prisutna par puta kad su žene bile isprozivane na taj način iako nemaju dece iz realnih, zdravstvenih razloga! To mi je pretužno, zaista! Zašto te ženice uopšte trebamo dovoditi u situaciju da pravdaju svoje nemanje dece? I ko smo mi da to zahtevamo ili tražimo? One koje su rodile jedno, najčešće su bombardovane sa onim- kad će sledeće? Ako ih rodimo troje, auuuuuuu, šta će nam toliko? A o više od toga da ne pričamo!
Nije to samo problem u brojnosti dece, nikako! Prilikom zapošljavanja, neke firme traže ugovor o nerađanju više dece! Ako ih već imate više, ne žele da vas prime u radni odnos, jer, zaboga, bićete na bolovanju konstantno! A o razlici u plati između muškaraca i žena da ne pričam! Po republičkim podacima, koje ću izneti na poslovnim stranicama, razlika se kreće između 22-37%! I onda kažu da nema razlike! Da, važi! U pravu su, nema! Za muškarce! Da li neko muški rod pita koliko ima dece prilikom zapošljavanja? Možda ima slučajeva, ali do mene ni jedan nije došao. O tome, koliko mi, žene, volimo širiti noge, kad imamo više dece imamo, ne trebamo ni pričati! To znamo sami koje ih imamo i koje to prolazimo. A moj odgovor na to, kad poludim, bi obično bio da sam četiri puta zasigurno imala seksualni odnos, te imam dokaz za to, a za ostalo nije utvrđen broj! Broje li ti ljudi svoje odnose? Pošto su to komentari i žena i muškaraca. Postoji i ona ružna strana da ne trebamo rađati ukoliko deci ne možemo priuštiti sve! Da, i to je baš dobar argument!
Odgovorno tvrdim da moja deca imaju više lepote i iskustva, bogatstva i svega onoga što jedan lep život zaista nosi, iako ni jednom nismo otišli na more, planinu, odmor. Razlog je taj što ja nikad nisam imala prava na godišnji odmor, bolovanje ili bilo šta slično, jer sam radila neprijavljena kod privatnika. Dakle, uskraćene su za iskustvo promene sredine, ali nisu za bogatstvo bratsko- sestrinske ljubavi, koja ne podrazumeva samo to. Tu postoje mnogi aspekti, kao upoznavanje i hendlovanje sa različitim karakterima ljudi, jer ste prinuđeni toliko vremena provoditi sa njima. Tolerancija, deljenje, nalaženje načina realizacije svojih ciljeva a da pri tom ne povređujete druge, komunikacija... Mnoge dobrobiti se kriju u brojnosti dece, zaista.
Očevi koji se brinu o svojoj deci, takođe nisu izostavljeni od takve diskriminacije. Ko zna zašto ga je ostavila žena! je vrlo čest stereotip sa kojim se susreću. Kao i kako će uklopiti posao i privatne obaveze u slučaju samohranog roditeljstva. Da li im je čisto u kući zato što oni rade kućne poslove, ili su ćerke pretvorili u sobarice i kuvarice? Da li batinama rešavaju neslaganja? Koliko su adekvatni za vaspitanje ženske dece? Sad sam malo zastala i porazmislila o tome koga ja poznajem lično kao samohranog roditelja, a koga je žena ostavila sa decom. I oba slučaja su ista, obe žene su ostavile svoju decu da bi radile jedna u javnoj kući, a druga kao prostitutka na ulici. Nemam ništa protiv, niti ovo pišem u nameri da sudim bilo kome, već samo kao činjenicu onoga što vidim.
Suočena sa obimnom problematikom i u životu i na poslu, prosto se neke ideje o mogućim rešenjima svih tih pitanja sama nude. Nadam se da ćemo u dogledno vreme dokazati da su ideje bile dobre, a realizacija na pomoć mnogima. Sve ovo pišem kao izliv onoga što jeste, kako jeste, kako se nameće da jeste i snalaženje u svemu tome.
Na kraju, bez obzira što je tema koju sam izabrala kao svoj životni poziv, zaista teška i obimna, to ne umanjuje činjenicu da zaista treba raditi ono što volimo, što nas ispunjava, u čemu uživamo, što nas drži budnima i bdije u našem biću dok ne zaspemo! Zaista je bitno pronaći u životu baš to što dišemo i u čemu se nalazimo u potpunosti! Moja oblast je, konkretno, nešto što iziskuje mnogo znanja, informisanosti, povezivanja, organizovanja, spajanja, akcija... od plača do osmeha! I zaista nije lako ispratiti sve to što je potrebno da se sve dovede u red! Ali, ako radite to što volite, nije vam teško pročitati na hiljade stranica materijala potrebnog da bi završili samo jednu stvar, nije vam teško pozvati trideset brojeva telefona, da bi vam trideset i prvi dao informaciju koju tražite, nije vam teško pitati stotine ljudi da bi pronašli ono što vam je potrebno. Nije vam teško ama baš ništa! Naučite ono što niste znali do juče! Proširite svoje vidike toliko da niste ni svesni koliko ste bili zakinuti za isti ranije! I ono što je najbitnije i što sam do sad bezbroj puta naglasila da je jako važno- delite! Delite iskustva, znanja, saznanja, moguća rešenja, rešenja, mogućnosti.. Sve što imate ili je neko ponudio, vi delite! I zapravo, ako do sad niste čuli da je to deljenje toliko bitno, čujte sada- to je najlepši deo onoga što ste uradili!
Comments
Post a Comment