Ne, ti nisi doterana najnovijim modnim krikom! Ne, ti nisi ona koja ide na manikire, pedikire, frizure jednom nedeljno ili već, kao po propisanom receptu od lekara! Ti si davno zaboravila na sebe, samo zato što si majka! Živeći sama u zemlji gde je siromaštvo postalo podrazumevano, snalazila si se na sve moguće načine da zaradiš tu krvavu koru hleba za svoja čeda! Ti si ona koja je rasprodala sve što se moglo rasprodati, a bilo je samo tvoje, ono što si dobijala od nekada dragih ljudi za tebi bitne datume! Al, ko je bitniji od tvojih čeda? Ti si ona, koja se snalazila kad je nemaština ušla na velika vrata u vaš život, tako da si držala do svog dostojanstva čuvajući tako obraz svoje dece! Više se ne sećam da li si učena tako ili si sama po sebi takva, ali tebi je dostojanstvo pošteno zarađenog dinara, važnije od prljavog novca, svakako stečenog! Kakav primer ćeš, majko, ostaviti svojoj deci ako prljavim igrama ljude stvaraš? Ti si ona koja je godinama nosila odeću iz osnovne i srednje škole što ti je ostalo. I još si srećna što možeš da staneš u njih! Možeš, majko, jer otkidaš od usta svojih da bi dala čedima svojim! Nemaš ti dobru liniju, ti imaš napaćeno telo! Koliko si samo noći preplakala jer su te ta ista deca molila da obučeš nešto drugo kad im se u školi pojavljuješ? A ti znaš da nemaš! Koliko noći si proplakala, jer nisi htela da plačeš pred njima, na grobu oca njihovoga? Koliko noći u razmišljanju kud dalje?
Koliko si se samo naradila, dok je ova zemlja tonula sve dublje i dublje u beznađe! Svako je svakom okrenuo leđa, a od majke sa više dece, koja sa ponosom nosi svoja čeda i više poslova koje je prinuđena da radi, lako je okrenuti glavu! Lako, jer se boje, ako te gledaju duže, tražićeš im nešto! Neće majka tražiti što misli da bi okaljalo obraz njenoj deci! Neće od ponosa! Neće od muke! Neće zbog jedinog što joj u toj situaciji preostaje- dostojanstvo! Ti si ona koja je radila sve teže i teže poslove, iako ti je kičma odavno stradala! Ti si ona koja je savijena do crne zemlje od jutra do mraka radila za svoju nejač. A onda po kući nastavila sa obavezama, kao da si sa izleta došla! Ti si ona koja je uvek nalazila vremena da popriča i uteši svoju decu! Ako si nekad i pogrešila, sama si! Nije lako biti sve u jednom!
Ti si jedna od onih koje mnogi samo okrznu pogledom, dok vam se putevi ne ukrste, pa shvate koliko si velika! Ti ne haješ za to, jer jedino što želiš je da digneš svoju decu i stvoriš od njih najbolje što možeš! Ti si jedna od onih koja se bori do kraja! A onda se bori još malo, jer mora, a niko je ne pita da li može! Ti si jedna od onih, koje se u gužvi sakrivaju, jer nemaju lak na noktima, a od rada ti ruke popucale i ogrubele! Ti si ona koja krije svoje nokte, jer ne može da opere trag svog mukotrpnog rada! Ti si jedna od onih koju hvale ljudi koji znaju tvoju priču, a ti samo odmahneš rukom jer znaš da moraš! Ti si ona koja nije srećna, ako njena deca to nisu! Ti si ona koja pred njima bude i jaka i stamena, a noću liješ suze za njihovim mukama! Ti si ona, koja to radi tolike godine, ne hajući previše šta se dešava okolo, jer niti imaš vremena za to, niti mogućnosti da sve to ispratiš! A nakon mnogo godina takvog života, kad su deca dovoljno stasala da možeš da digneš glavu i pogledaš šta se dešava okolo, shvatiš da je sva ta tvoja borba bila zato da svoje blago pustiš u čeljust zemlje koja propada. Ako se "snađu" , biće im mrvu bolje nego tebi! Ako ne, ponoviće tvoj put! Jedinu utehu koju imaš je što je njih više, a ti si bila sama! Pomoći će jedni drugima, tako si ih vaspitala!
Odoše deca svojim putem, a tebi osta da se boriš sa činjenicom da više od dvadeset godina radiš neprijavljeno, da si u godinama kada te teško primaju na posao, kada ti je zdravlje dobrano narušeno, kada se budiš pitajući se da li će te ukočiti leđa, vrat? Shvataš da, poput tek završenih školaraca, treba da nađeš posao na kome ćeš raditi dok ne zaradiš penziju, koja bi ti trebala biti neki period odmora od svega! Dakle, sada si blizu pedeset, za trideset i pet godina, ako i to ne pomere, pod uslovom da te odmah neko zaposli, moći ćeš u tu penziju! Da uživaš! Samo zato što si bila majka! Samohrana majka svih ovih godina! Hvala živote! Hvala državo! Hvala svima koji prepoznaju ovakve priče i zdušno su se potrudili da ih ne vide!
Snaći će se majke! Ima ulaza za čišćenje koliko hoćeš! Ako te neka mlađa ne izbaci sa posla! Ako budeš imala kukove za penjanje po stepenicama! Ako budeš mogla da se sagneš po krpu! Jer majke se danas taman toliko cene, koliko i krpa za brisanje poda! Čast izuzecima! No, ako je ikakva uteha- ja vam kažem da ste najdivnije osobe na celom svetu! Vi ste ono što je još ostalo ljudsko u svetu preokrenutom! Ako vas to teši, danas se ljudskost taman toliko vrednuje koliko vi imate za sebe! Nije do vas, do vremena je, do ljudi, do onih koji bi trebali videti drugačije! Nije neka uteha, znam! Sve će vaše proći, dok se nešto ne promeni oko vas! Ali znajte da ste vi istinske heroine današnjice! Svaka od vas zaslužuje najveća priznanja! Čuvajte se, čuvajte tu ljudskost i prenosite je svojim unucima! Možda, možda oni budu imali više sreće.....
Koliko si se samo naradila, dok je ova zemlja tonula sve dublje i dublje u beznađe! Svako je svakom okrenuo leđa, a od majke sa više dece, koja sa ponosom nosi svoja čeda i više poslova koje je prinuđena da radi, lako je okrenuti glavu! Lako, jer se boje, ako te gledaju duže, tražićeš im nešto! Neće majka tražiti što misli da bi okaljalo obraz njenoj deci! Neće od ponosa! Neće od muke! Neće zbog jedinog što joj u toj situaciji preostaje- dostojanstvo! Ti si ona koja je radila sve teže i teže poslove, iako ti je kičma odavno stradala! Ti si ona koja je savijena do crne zemlje od jutra do mraka radila za svoju nejač. A onda po kući nastavila sa obavezama, kao da si sa izleta došla! Ti si ona koja je uvek nalazila vremena da popriča i uteši svoju decu! Ako si nekad i pogrešila, sama si! Nije lako biti sve u jednom!
Ti si jedna od onih koje mnogi samo okrznu pogledom, dok vam se putevi ne ukrste, pa shvate koliko si velika! Ti ne haješ za to, jer jedino što želiš je da digneš svoju decu i stvoriš od njih najbolje što možeš! Ti si jedna od onih koja se bori do kraja! A onda se bori još malo, jer mora, a niko je ne pita da li može! Ti si jedna od onih, koje se u gužvi sakrivaju, jer nemaju lak na noktima, a od rada ti ruke popucale i ogrubele! Ti si ona koja krije svoje nokte, jer ne može da opere trag svog mukotrpnog rada! Ti si jedna od onih koju hvale ljudi koji znaju tvoju priču, a ti samo odmahneš rukom jer znaš da moraš! Ti si ona koja nije srećna, ako njena deca to nisu! Ti si ona koja pred njima bude i jaka i stamena, a noću liješ suze za njihovim mukama! Ti si ona, koja to radi tolike godine, ne hajući previše šta se dešava okolo, jer niti imaš vremena za to, niti mogućnosti da sve to ispratiš! A nakon mnogo godina takvog života, kad su deca dovoljno stasala da možeš da digneš glavu i pogledaš šta se dešava okolo, shvatiš da je sva ta tvoja borba bila zato da svoje blago pustiš u čeljust zemlje koja propada. Ako se "snađu" , biće im mrvu bolje nego tebi! Ako ne, ponoviće tvoj put! Jedinu utehu koju imaš je što je njih više, a ti si bila sama! Pomoći će jedni drugima, tako si ih vaspitala!
Odoše deca svojim putem, a tebi osta da se boriš sa činjenicom da više od dvadeset godina radiš neprijavljeno, da si u godinama kada te teško primaju na posao, kada ti je zdravlje dobrano narušeno, kada se budiš pitajući se da li će te ukočiti leđa, vrat? Shvataš da, poput tek završenih školaraca, treba da nađeš posao na kome ćeš raditi dok ne zaradiš penziju, koja bi ti trebala biti neki period odmora od svega! Dakle, sada si blizu pedeset, za trideset i pet godina, ako i to ne pomere, pod uslovom da te odmah neko zaposli, moći ćeš u tu penziju! Da uživaš! Samo zato što si bila majka! Samohrana majka svih ovih godina! Hvala živote! Hvala državo! Hvala svima koji prepoznaju ovakve priče i zdušno su se potrudili da ih ne vide!
Snaći će se majke! Ima ulaza za čišćenje koliko hoćeš! Ako te neka mlađa ne izbaci sa posla! Ako budeš imala kukove za penjanje po stepenicama! Ako budeš mogla da se sagneš po krpu! Jer majke se danas taman toliko cene, koliko i krpa za brisanje poda! Čast izuzecima! No, ako je ikakva uteha- ja vam kažem da ste najdivnije osobe na celom svetu! Vi ste ono što je još ostalo ljudsko u svetu preokrenutom! Ako vas to teši, danas se ljudskost taman toliko vrednuje koliko vi imate za sebe! Nije do vas, do vremena je, do ljudi, do onih koji bi trebali videti drugačije! Nije neka uteha, znam! Sve će vaše proći, dok se nešto ne promeni oko vas! Ali znajte da ste vi istinske heroine današnjice! Svaka od vas zaslužuje najveća priznanja! Čuvajte se, čuvajte tu ljudskost i prenosite je svojim unucima! Možda, možda oni budu imali više sreće.....
Comments
Post a Comment