Devojka zaljubljena u mladića svog, srednjeg, radničkog staleža. Oboje iz poštenih porodica, vrednih, sposobnih ljudi. Od svojih roditelja naučili su kakvi treba da budu u životu. Oni su prva ljubav jedno drugom. Odrasli zajedno, spoznali svet zajedno, spoznali sebe jedno kroz drugo. Uživali godine i godine zabavljanja. Ljubav raste svakim danom. Svaki pogled, dodir, razgovor o prevalizaženju prepreka da bi ostvarili zajedničku budućnost, sve upućuje na ljubav koja raste iz trena u tren. Završili su škole. Morali su da rade da bi mogli da završe fakultete. Zaposlili se u struci. Ljubav dostiže vrhunac čiji je logičan sled zajednički život. Planiraju venčanje. Imaju dobre plate, ali ne mogu proći bez kredita. Oboje ih podižu. Roditelji ne mogu da im Bog zna koliko pomognu. Penzije su im jedva dovoljne da prežive. Ali oni od roditelja ne traže ništa. Sami će. Mogu oni to, a ljubav pobeđuje sve. Sve je organizovano. Sve obezbeđeno. Uz kredite, morali su još malo da se zaduže da bi taj dan ispao baš onakav kakav su toliko dugo zamišljali. Nema veze, vratiće oni to, samo da prođe taj dan i organizovaće se već nekako. Savršen dan, sve kao iz bajke. Ni jedan detalj nije propušten. Dugo se pričalo o toj svadbi, kako je cela odražavala ljubav.
Deset godina kasnije:
Uspeli su da vrate dug, ali kredite još otplaćuju. Oboma su se firme zatvorile u prvih pet godina njihovog zajedničkog života. Uprkos žrtvama koje su podneli da završe fakultete i obezbede sebi bolje živote, sad su prinuđeni da rade šta bilo da bi prehranili porodicu. Ona je zaposlena kod privatnika u prodavnici mešovite robe. On isto kod privatnika na gradilištu. Prilivi su im se smanjili za više od polovine. Prvobitni plan o otplati kredita za svadbu i podizanje stambenog kredita da bi obezbedili sebi kućicu iz snova, zamenjen je pukim preživljavanjem. Ljubav je jedino što ih je držalo ovih nekoliko godina tokom perioda teškog preživljavanja. I nekako su uspevali da premoste dok im je sin išao u školu. Sad kad im se i ćerka upisala u prvi razred, druga je priča. Teško je školovati dvoje dece, plaćati kiriju, dadžbine, život sa tako malim primanjima. Svađe su sve češće. Najčešće su one o tome kako sutra, čime prehraniti decu. Knjige samo za jedno dete skoro premašuje njenu platu. A drugo dete, a sve ostalo što treba? Snalazili su se godinama, pronalazili načine da od ničega stvore nešto. Ali vremena su sve teža. Plate ostale iste, a rashodi sve veći. I veći. I veći. Više im nisu dovoljne dve plate ni za osnove za život. Ne pamte kad su sebi priuštili nešto. Oboje hodaju u raspadnutim cipelama, markerima prelaze preko ožuljanih delova, da zamaskiraju starost istih. Oboje se teše time da su bar deci obezbedili što im je neophodno. Više se ne smeju toliko. Sad se samo smeškaju da prikriju svoju bol. Noćima ne mogu da spavaju pritisnuti dugovima, životom. Danju se prave da je sve u najboljem redu, sakrivaju od dece koliko im je teško. On je prinuđen da ide u inostranstvo. Upravo su saznali da je treće dete na putu. Kasno je da... rodiće ga. Nije im jasno ni kad se to desilo, kad su tako retko bili intimni. A i kako ona nije primetila da joj je ciklus izostao? Pritisnuta razmišljanjem o svemu ostalom, nema vremena da misli na sebe.
Došao je i taj dan. On odlazi. Dolaziće svaka tri meseca, ali će im slati redovno mesečno sledovanje. Ništa im teže nije palo. Prvi put se razdvajaju. Porodica koja to više nije. Otac nije bio na rođenju svog trećeg deteta. Prvi put je rođeno njegovo dete bez njegovog prisustva. Prve godine su proveli mesec dana zajedno. Iz četiri puta. Druge godine dvadeset dana. Iz tri puta.Treće godine se sve ređe javljao. Daljina je uradila svoje. Nakon još tri takve godine, razvod je bio logično rešenje. Danas je ona samohrana majka troje dece. On je otac koga vide jednom u dve godine. I dalje im redovno šalje novac. Manje novca, pošto je stvorio novu porodicu tamo negde. Čekaju njihovo drugo dete....
Ona često nema ni za osnovne životne potrebe. Mala plata u Srbiji. Veliki troškovi oko dece. Uspela je da otplati kredite. Sad joj je malo lakše. I dalje ne pamti kad je sebi priuštila neko zadovoljstvo. Nek deca imaju, lako za nju....
Priča dva:
Bila je mlada, zgodna, a nedostatak savršene lepote je vešto skrivala ispod tone šminke. Bila je poznata u svom gradu i okolini kao devojka za provod. Svoja i svačija. Njoj to nije smetalo da uživa u životu punim plućima. Kroz godine iskustva, naučila je da skreće pažnju onih bogatijih. Pa još bogatijih. Iako su neki od njih bili beskrupulozni u toj igri razmene novca i tela, njoj nije bilo teško da ispuni njihove zahteve. Uz određenu nadoknadu, razume se.
Kada je napunila dovoljno godina, dosadile su joj igrice. Odlučila je da se skrasi. Iskustvo joj je bilo pozamašno, te je jako dobro savladala sve načine kako da dobije ono što želi. Našla je momka dovoljno bogatog da joj može obezbediti čukununučad. Nije bio lep, ali lepota je precenjena, zar ne? Nije bio ni mlad, ali mladost je precenjena. Nakon nešto više od godinu dana zabavljanja, objavili su veridbu. Priprema venčanja je bila propraćena u svim medijima. Kao i samo venčanje. Naravno da su joj sve želje bile uslišene. Tabloidi još nisu prestali da pišu o tom velikom danu, kad je usledila objava da je u drugom stanju. Zatim rođenje prvog deteta, pa i drugog.
Deset godina kasnije:
Sinovi su odrasli uz dadilje i služavke. Majka i otac su bili figure za slikanje. Mama je i dalje uživala u noćnim izlascima, ludim provodima. Njen muž je odavno odustao od ispravljanja krivih odluka. Ali nije želeo ni razvod. Zato joj se pridružio i na svaki način pravdao njene postupke. Platio joj je sve operacije na koje je želela da ide. Operacija nosa, usta, grudi, zatezanje stomaka, liposukcija, korekcije svega i svačega.. Ako se dobro sećao, to je bilo to. Sad je ona važila za jednu od najlepših žena. Privatne škole, letovanja, zimovanja, svaka želja ispunjena. I njena i njihovih sinova.
Ljubav danas ....
Comments
Post a Comment