Iskrivljena interpretacija duhovnosti

         

U zadnje vreme sve češće se ljudi predstavljaju kao duhovnjaci. I svi smo na kojekakvim duhovnim putevima. I svi se nešto duhovno uzdižemo. I svi težimo ka potpunoj duhovnosti. I svi želimo da smo priznati duhovnjaci. I bili mi svesni toga ili ne, ružno nas je slušati! Ja se vodim politikom da budem ono što jesam, a drugi nek prepoznaju to što nosim u sebi i neka me etiketiraju po sopstvenoj savesti. Zašto? Mnogo lepše mi zvuči kompliment iskrenog prijatelja, nego sve reči samohvale koje mogu da smislim. Mnogo mi je draže da čujem prijatelja kako o nekome lepo priča, nego kad sami sebe uzdižemo. To ne znači da nismo svesni sopstvene vrednosti. To jednostavno znači da smo je spoznali, te nemamo potrebu trljati nos drugome o sopstvenim dostignućima. Posebno duhovnim dostignućima! Podelite iskustva sa drugima, za to smo tu, ali ostavite druge da vas cene kao duhovnjaka ili nešto drugo. Mnogo lepše zvuči! I ima mnogo veću vrednost. Prepoznati ste, spoznati, otkriveni i samim tim potvrđeni da ste ono što mislite da jeste!
             Iskreno, kad upoznam osobu kojoj su prioriteti potpuno ovozemaljski, dok u isto vreme prepliće duhovnost sa sopstvenim odlukama, pripadne mi muka. Šta ima duhovno kod raspuštenice koja svoje dete ostavlja samo noću dok traži provod za jednu noć, pri tom se braneći kako će joj razuzdana iskustva pomoći u duhovnom razvoju i potrazi za kojekakvim dubljim smislom sopstvenog postojanja? Od kad je pitanje međunožja postala glavna opsesija sredovečnih osoba, apsolutni prioritet u životu, svet je postao poprište prikrivene Sodome i Gomore. A ono što je izuzetno bitno u današnje vreme, mnoge žene misle da su u pravu dok svoja iskustva prepričavaju pred svojim maloletnim ćerkama i pravdaju se time kako je bolje da im deca uče na njihovim iskustvima, nego da same prolaze kroz trnje seksualnog sazrevanja. Da li bi vama bilo prijatno slušati o seksualnim iskustvima vaše majke? Posebno ako je imala više od jednog partnera? U detalje? Pa šta ona radimo našoj deci? I zašto pravdamo niske strasti duhovnošću? Zašto jednostavno ne priznamo da volimo da eksperimentišemo na tom polju i da nam to pričinjava zadovoljstvo i to je to? Jer to jeste TO! Nikakva visoka duhovnost ne postoji u tome što želimo iskustveno proći kroz razne faze postojanja na Zemlji. Svako iskustvo nas uči nečemu, širi našu svest i pokazuje nam put kojim bi trebali ili ne bi trebali ići. Ali oblagati niske porive u visoku duhovnost je degutantno. U najmanju ruku.
          Upoznala sam ljude koji su razorili dva braka i nekoliko dece ostavili u razorenim domovima, zato što su našli svoje "srodne duše" na drugoj strani. Srodna duša, dakle duhovnost u odbranu sopstvenih postupaka, opet! Ne, dragi moji, to je prevara, izdaja, preljuba... Ništa duhovno nema u tome. Ima, kad očistite svoje puteve od okova koje osećate oko sebe, pa makar to bila i vaša sopstvena deca i krenete u dalji život kao slobodni ljudi. Dok varate, ostavljate svoje supružnike kao plan B na vašem putu, često nesvesne situacije u kojoj se nalazite. To znači da sebi dajete za pravo da sedite na dve stolice i radite što vam se prohte, dok vas osoba kojoj ste se zavetovali na ceo život, živi u laži i živi i dalje samo za vas i porodicu koju ste stvorili. To nije duhovnost, to je licemerje. Dozvolite i vašem partneru da traži svoju srodnu dušu. To je duhovnost.
          Isto tako se sakrivamo iza duhovnosti kad je život drugih ljudi u pitanju i naše mišljenje o tome. Površinski, pošto smo svi duhovnjaci, jelte, podržavamo sve i svakog, jer svako ima svoj put i cilj. Kad se malo bolje upoznamo sa osobom sa kojom se ne slažemo ili, ne daj Bože, naiđemo na grupu istomišljenika, u stanju smo kao čopor da napadnemo tu osobu, a sve u stilu duhovnosti. Pa im objašnjavamo kako njihovi postupci nisu dobri iz isključivo duhovnih razloga. Ma ko smo mi da ikome stanemo na put? Jesmo li svesni negativne energije koju šaljemo dok kritikujemo ljude koji traže svoje mesto u svetu? A kad stvorimo čopor koji ih napada?
        Nemam nameru kritikovati ničije odluke, samo bih volela da, kad već imamo hrabrosti raditi šta radimo, nazovemo stvari pravim imenom. To je sve!