Dok sam bila u vezi sa mojom prvom ljubavi, po prvi put sam osetila potrebu da priznam sve što ja jesam. Zapravo, mislila sam da nije fer da budem sa nekim ko ne zna o meni dve bitne stvari koje me obeležavaju. I nije fer. A to su stvari koje se ne mogu sakriti, samo je nekako bolje da ih ja izgovorim, nego da otkrije sam, pa mi prigovori zašto nisam rekla. Znala sam da treba da mu kažem, ali sam dugo odlagala taj momenat, jer sam svašta zamišljala u svojoj glavi. Realno, zašto bi on, koji je primer savršenstva, lepote, prihvatio mene nakaradnu? Verovatno će momenat otkrića biti momenat našeg raskida. Kako sam već bila u prilici da budem ostavljena zbog mojih različitih nogu, od momka koji mi nije značio ovoliko, mogla sam samo da slutim koliko će boleti kraj iz istog razloga, kad se otvorim njemu, koga volim više od svega na svetu.
Scenarija u mojoj glavi su se smenjivala iz dana u dan, a trenutak konačnog priznanja sam odlagala što sam više mogla. No, nije više imalo smisla. Bolje dok smo tu negde, na početku veze da znam da li ćemo opstati ili ćemo završiti odmah. U svakom slučaju, kad kažem šta imam, znaću na čemu sam. Kad god bih u svojoj glavi smišljala govor i pokušavala da izgovorim detalje o svom nesavršenstvu, počela bih da plačem. I nisam mogla da zaustavim plač, nikako. Na kraju, film rastanka bi se odigrao do kraja, a ja bih završila grcajući. Zaista, u ono vreme, nije bilo šanse da se izrazim verbalnom sa tom temom. Onda sam odlučila da napišem pismo. To i jeste bilo najbolje. Tako sam uradila. Pismo je glasilo otprilike ovako:
Znam da misliš da me poznaješ, ali postoje stvari koje ti nisam rekla, a koje mi teško padaju. Ja sam rođena sa greškom. Imam urođenu manu desne noge i kao posledica toga, nakon operacije, nisu mi uspeli ispraviti stopalo do kraja, pa se vidi razlika. Takođe, stopalo mi je kraće za dva broja cipela od leve noge, a list drastično tanji. Nikad nisam nosila kratke suknje, niti bilo šta što bi otkrilo taj nedostatak, a planiram tako da provedem i ostatak života. Jedino na kupanje ne mogu da idem u dugačkom. A druga stvar je opadanje kose. Kad sam imala devet godina, kosa mi je počela opadati u krugovima. To se zove alopecija. Ne znam da li ću imati kosu do kraja života, ili će mi jednog dana otpasti skroz. Lekari ne znaju uzrok, a leče me skoro deset godina, bez uspeha. Medicina nema odgovor za to. To su stvari koje treba da znaš, a nisam dovoljno jaka da ti ih kažem, stoga sam ih napisala. Prilažem ti sliku da vidiš kako sam izgledala dok mi nisu nogu ispravili skroz.......
Bilo je tu još što šta, što sam i zaboravila. Uglavnom, nazvala sam ga i rekla da moramo da pričamo kad dođe. Došao je unezveren od brige. A ja? Ja sam mu samo predala pismo, sliku sam držala iza leđa. Dok je čitao, a bilo je podugačko, ja sam u svojoj glavi ponavljala ono što sam napisala. Kad je završio, ja sam već bila natečena od plakanja, tuge, sramote, osećanja bezvrednosti.. Više nisam ni mogla da pričam, samo sam jecala. U meni je bila tolika nervoza, napetost, da sam osećala svaki nerv koji mi prolazi telom od vrha glave do malih prstiju na nogama. Da me je neko iglom ubo, mislim da bih pukla kao balon. A on? On je pročitao pismo, zatim pogledao sliku, pogledao me, nasmejao se i rekao; "Budalice moja, pa ja sam mislio da nešto strašno imaš da mi kažeš! Ja volim tebe i sve što si ti. Ne postoji ništa na svetu što možeš da mi kažeš, pokažeš, a da te ja volim manje. Uostalom, za ništa od toga ti nisi kriva..." Zagrlio me je jako, jako, jako i čekao da se smirim.
Nedugo posle toga, bila sam sa njim na njegovoj maturskoj večeri. A on je tražio da obučem mini haljinu. I jesam. Samo sam obula antilop čizme preko kolena, da se ne vidi moje nesavršenstvo. To je ujedno bila i moja jedina matura. Njegova veličina je nešto što me je ohrabrilo. Što me je držalo jakom, jačom dok sam sama. I dalje se, posle njega nisam otvarala sa svojim izlaganjem nesavršenosti. A morala sam. Još četiri puta sam morala proći kroz isto. I svaki put na različite načine. Ispričaću i to, kako već bude, po redu.
Moja prva ljubav je najkvalitetniji čovek koga sam upoznala do tad i dugo, dugo, nakon njega. Ne postoje reči kojima bih mogla opisati njegovu veličinu, zrelost, divnu prirodu i nivo postojanja. Mislim da bi mogao biti učitelj svima koji misle da prihvataju život najbolje moguće, sa svim što im donosi. On je primer života u harmoniji sa samim sobom, pa i savladavanja situacija koje mu život nanese.On je princ koga sam želela, čekala.. I ostavila.
Scenarija u mojoj glavi su se smenjivala iz dana u dan, a trenutak konačnog priznanja sam odlagala što sam više mogla. No, nije više imalo smisla. Bolje dok smo tu negde, na početku veze da znam da li ćemo opstati ili ćemo završiti odmah. U svakom slučaju, kad kažem šta imam, znaću na čemu sam. Kad god bih u svojoj glavi smišljala govor i pokušavala da izgovorim detalje o svom nesavršenstvu, počela bih da plačem. I nisam mogla da zaustavim plač, nikako. Na kraju, film rastanka bi se odigrao do kraja, a ja bih završila grcajući. Zaista, u ono vreme, nije bilo šanse da se izrazim verbalnom sa tom temom. Onda sam odlučila da napišem pismo. To i jeste bilo najbolje. Tako sam uradila. Pismo je glasilo otprilike ovako:
Znam da misliš da me poznaješ, ali postoje stvari koje ti nisam rekla, a koje mi teško padaju. Ja sam rođena sa greškom. Imam urođenu manu desne noge i kao posledica toga, nakon operacije, nisu mi uspeli ispraviti stopalo do kraja, pa se vidi razlika. Takođe, stopalo mi je kraće za dva broja cipela od leve noge, a list drastično tanji. Nikad nisam nosila kratke suknje, niti bilo šta što bi otkrilo taj nedostatak, a planiram tako da provedem i ostatak života. Jedino na kupanje ne mogu da idem u dugačkom. A druga stvar je opadanje kose. Kad sam imala devet godina, kosa mi je počela opadati u krugovima. To se zove alopecija. Ne znam da li ću imati kosu do kraja života, ili će mi jednog dana otpasti skroz. Lekari ne znaju uzrok, a leče me skoro deset godina, bez uspeha. Medicina nema odgovor za to. To su stvari koje treba da znaš, a nisam dovoljno jaka da ti ih kažem, stoga sam ih napisala. Prilažem ti sliku da vidiš kako sam izgledala dok mi nisu nogu ispravili skroz.......
Bilo je tu još što šta, što sam i zaboravila. Uglavnom, nazvala sam ga i rekla da moramo da pričamo kad dođe. Došao je unezveren od brige. A ja? Ja sam mu samo predala pismo, sliku sam držala iza leđa. Dok je čitao, a bilo je podugačko, ja sam u svojoj glavi ponavljala ono što sam napisala. Kad je završio, ja sam već bila natečena od plakanja, tuge, sramote, osećanja bezvrednosti.. Više nisam ni mogla da pričam, samo sam jecala. U meni je bila tolika nervoza, napetost, da sam osećala svaki nerv koji mi prolazi telom od vrha glave do malih prstiju na nogama. Da me je neko iglom ubo, mislim da bih pukla kao balon. A on? On je pročitao pismo, zatim pogledao sliku, pogledao me, nasmejao se i rekao; "Budalice moja, pa ja sam mislio da nešto strašno imaš da mi kažeš! Ja volim tebe i sve što si ti. Ne postoji ništa na svetu što možeš da mi kažeš, pokažeš, a da te ja volim manje. Uostalom, za ništa od toga ti nisi kriva..." Zagrlio me je jako, jako, jako i čekao da se smirim.
Nedugo posle toga, bila sam sa njim na njegovoj maturskoj večeri. A on je tražio da obučem mini haljinu. I jesam. Samo sam obula antilop čizme preko kolena, da se ne vidi moje nesavršenstvo. To je ujedno bila i moja jedina matura. Njegova veličina je nešto što me je ohrabrilo. Što me je držalo jakom, jačom dok sam sama. I dalje se, posle njega nisam otvarala sa svojim izlaganjem nesavršenosti. A morala sam. Još četiri puta sam morala proći kroz isto. I svaki put na različite načine. Ispričaću i to, kako već bude, po redu.
Moja prva ljubav je najkvalitetniji čovek koga sam upoznala do tad i dugo, dugo, nakon njega. Ne postoje reči kojima bih mogla opisati njegovu veličinu, zrelost, divnu prirodu i nivo postojanja. Mislim da bi mogao biti učitelj svima koji misle da prihvataju život najbolje moguće, sa svim što im donosi. On je primer života u harmoniji sa samim sobom, pa i savladavanja situacija koje mu život nanese.On je princ koga sam želela, čekala.. I ostavila.
Comments
Post a Comment