Zahvalnost je nešto što svi rado prihvatamo. Neki od nas znaju i da podele. Za život onakav kakav bi trebali svi da živimo, trebali bi naučiti biti zahvalni za sve što imamo. Meni je, dok sam bila dete, pomagala činjenica da tamo negde postoje deca koja umiru od gladi, a moj tanjir je svaki dan pun. Kasnije sam početnu inspiraciju u zahvalnosti tražila u svim detaljima života. U prvom dahu jutra kojeg sam svesna nakon buđenja, tračku Sunca koje se promalja kroz prozor, udobnom krevetu koji mi pomaže da kvalitetno odmorim svaku noć...
Zašto je bitno biti zahvalan? Pored svih očiglednih dobrobiti po nas, sklanjanje od negativnosti i tome sličnog, mi otpuštamo sve blokade ka ostvarenju onih najplemenitih ciljeva. Mi dozvoljavamo svemu što nam prija da dođe u naš život u sve većoj količini. Ako ste danas zahvalni za koricu suvog hleba, onako duboko zahvalni od sveg srca, sutra ćete imati mogućnost da dobijete čitavu veknu. Kroz određeno vreme, više nećete ni razmišljati o jelu, jer će svaka vaša trpeza biti raznovrsna. Ako se zahvaljujete, onda potvrđujete da ste svesni onoga što je oko vas, da svesno učestvujete u tome i da želite još. Zahvalnost služi i za otpuštanje negativnosti. Svaki put kad vam se desi neka neprijatnost, razmislite zašto vam se dešava, pronađite uzrok, zahvalite joj se i otpustite je.
Ako ne znamo da cenimo malo, može se desiti da spolja izgledamo kao veoma uspešna osoba, dok zapravo, ne možemo da nađemo zadovoljstvo ni u čemu. Ako smo zahvalni, onda svoj život vežemo za Nebo, te nam je sve dragoceno i vredno. Samim tim osećamo ljubav, zadovoljstvo i ispunjenje svakim danom koji živimo. Zahvalnost je ono što vidite da veže siromašne porodice, a opet tako blisko vezane, nasmejane i srećne. Zahvalnost otvara naredna vrata koja su vrlo bitna za sve one koji znaju šta žele od života, a ne znaju kako do toga da dođu. Zahvalnost je ona nit koja povezuje ljubav sa svim lepim što vas okružuje. Zato je ne treba olako shvatiti, već joj posvetiti svo budno vreme.
Možda sve ovo deluje teško. Ko će se zahvaljivati na svemu po ceo dan, a u isto vreme razmišljati i obavljati toliko toga što je potrebno? Ali samo u početku je potrebno učiti da se zahvaljujemo rečima. Kroz određeno vreme, shvatićemo da nam je osećaj zahvalnosti prema svemu sasvim dovoljan. Reči ćemo koristiti kad osetimo potrebu za tim. To je sve. I zahvalnost kad se dosegne može da se objasni kao osećaj punoće, dopune onog osećaja kad dosegnemo stanje ljubavi. Benefiti svega ovoga su neograničeni. Samo trebamo savladati svaki od ovih koraka i krećemo dalje. I dalje. I dalje.
Zašto je bitno biti zahvalan? Pored svih očiglednih dobrobiti po nas, sklanjanje od negativnosti i tome sličnog, mi otpuštamo sve blokade ka ostvarenju onih najplemenitih ciljeva. Mi dozvoljavamo svemu što nam prija da dođe u naš život u sve većoj količini. Ako ste danas zahvalni za koricu suvog hleba, onako duboko zahvalni od sveg srca, sutra ćete imati mogućnost da dobijete čitavu veknu. Kroz određeno vreme, više nećete ni razmišljati o jelu, jer će svaka vaša trpeza biti raznovrsna. Ako se zahvaljujete, onda potvrđujete da ste svesni onoga što je oko vas, da svesno učestvujete u tome i da želite još. Zahvalnost služi i za otpuštanje negativnosti. Svaki put kad vam se desi neka neprijatnost, razmislite zašto vam se dešava, pronađite uzrok, zahvalite joj se i otpustite je.
Ako ne znamo da cenimo malo, može se desiti da spolja izgledamo kao veoma uspešna osoba, dok zapravo, ne možemo da nađemo zadovoljstvo ni u čemu. Ako smo zahvalni, onda svoj život vežemo za Nebo, te nam je sve dragoceno i vredno. Samim tim osećamo ljubav, zadovoljstvo i ispunjenje svakim danom koji živimo. Zahvalnost je ono što vidite da veže siromašne porodice, a opet tako blisko vezane, nasmejane i srećne. Zahvalnost otvara naredna vrata koja su vrlo bitna za sve one koji znaju šta žele od života, a ne znaju kako do toga da dođu. Zahvalnost je ona nit koja povezuje ljubav sa svim lepim što vas okružuje. Zato je ne treba olako shvatiti, već joj posvetiti svo budno vreme.
Možda sve ovo deluje teško. Ko će se zahvaljivati na svemu po ceo dan, a u isto vreme razmišljati i obavljati toliko toga što je potrebno? Ali samo u početku je potrebno učiti da se zahvaljujemo rečima. Kroz određeno vreme, shvatićemo da nam je osećaj zahvalnosti prema svemu sasvim dovoljan. Reči ćemo koristiti kad osetimo potrebu za tim. To je sve. I zahvalnost kad se dosegne može da se objasni kao osećaj punoće, dopune onog osećaja kad dosegnemo stanje ljubavi. Benefiti svega ovoga su neograničeni. Samo trebamo savladati svaki od ovih koraka i krećemo dalje. I dalje. I dalje.
Comments
Post a Comment