Lepa moja, odnelo nas vreme... Odnelo na neke baš čudnovate strane. Lepa moja, gde god bile, šta god se desilo, moramo se snaći. Sami ili ne, moramo ići dalje, jer stajanje u mestu ne postoji. To je iluzija, zamka za napredovanje koje nikad niko nije uspeo da zaustavi. Lepa moja, ti si ona koja je prošla svašta i izborila se sa svačim. Ti si ona koja je raširila svoja krila da oni oko tebe mogu da polete. Ko je shvatio, shvatio je. Ko nije, možda hoće, ali ne mora. Lepa moja, ti si svoju ultimativnu žrtvu već podnela. Ne jednom, već bezbroj puta zarad onih do kojih ti je stalo. I sve je to u redu. Tako je trebalo biti. Ali u isto vreme, dok ti pokušavaš druge da podigneš, tvoja duša čezne za tobom. Toliko duboko, tiho traži te u tuđim pokušajima, planovima, razmišljanjima. Jer, lepa moja, dok si ti gledala druge, zaboravila si sebe. Jedinu bitnu srž u celoj toj priči. Sve je u redu, lepa moja, treba pomoći, kad god se može. Lepa moja, ali de.. prvo sebi, pa onda drugima. Sada je tebi pomoć potrebna, čisto da budeš ono što jesi, tvoja duša te zove da se ponovo spojite i budete ono jako što ste oduvek bile, večno jedinstvo. Nema potrebe da gledaš tamo negde, oni prihvate ili ne, urade ili ne, ali ti i dalje zapostavljaš sebe.
Sećaš se, lepa moja, kako smo nekad ja, tvoja duša i ti, bile bliske? Sećaš se, mila moja, kako smo stopljene u topli zagrljaj pravile pripreme za vreme koje dolazi, znajući da neće biti lako? Lepa moja, dosta je drugih, vrati se sebi, nedostaješ. Nedostaje ta toplina dovoljna da ugreje svačije srce na ovoj planeti i u čitavom postojanju. Nedostaje ona ljubav, apsolutna ljubav za sve živo što postoji. Nedostaje ona moć da promeniš svaku negativnost u nešto što to nije. Nedostaješ mi, lepa moja. Nedostaje tvoj smisao, tvoje postojanje, misli o tebi. Ne zarad drugih, već zarad sebe same. Nedostaje ona spona koja te je uvek vezivala za Nebo. Nedostaje jačina tih spona, nedostaje snaga, energija, volja. Nedostaješ mi, milo moje, nedostaješ samoj sebi.
Ja sam tvoja duša, tvoj večni dom, onaj topli koji ti nikad niko nije mogao obezbediti u tvom životu. Jer ti si apsolut i to i tražiš. A to imaš u meni. Ja sam tvoja duša, ona koja te apsolutno razume, apsolutno saoseća, podržava, voli, čuva i štiti i uvek sam tu za tebe. Samo me pozovi, lepa moja, kao što smo to radile toliko puta.. Pozovi me da ti se nađem, da živim zajedno sa tobom, ne negde kraj tebe, kao nezvani gost. Ja tebe volim bezuslovno, sa svim onim što jesi i znaš da jesi. I svim onim što još nisi osvestila, lepa moja. Vreme je. Krajnje je vreme da uzmeš svoj život u svoje ruke, okreneš glavu od svih koji nešto traže, a ne mogu da daju ono što tebi treba. Budimo tim i napravimo čuda! Najzad im je vreme, lepa moja. Došlo je i to, dočekasmo. I da ti kažem, zaslužili smo! Volim te, mila moja! Apsolutno, bezuslovno te volim i čekam da me zoveš, da budemo jedno i napravimo ono zbog čega smo ovde- da živimo život!
Sećaš se, lepa moja, kako smo nekad ja, tvoja duša i ti, bile bliske? Sećaš se, mila moja, kako smo stopljene u topli zagrljaj pravile pripreme za vreme koje dolazi, znajući da neće biti lako? Lepa moja, dosta je drugih, vrati se sebi, nedostaješ. Nedostaje ta toplina dovoljna da ugreje svačije srce na ovoj planeti i u čitavom postojanju. Nedostaje ona ljubav, apsolutna ljubav za sve živo što postoji. Nedostaje ona moć da promeniš svaku negativnost u nešto što to nije. Nedostaješ mi, lepa moja. Nedostaje tvoj smisao, tvoje postojanje, misli o tebi. Ne zarad drugih, već zarad sebe same. Nedostaje ona spona koja te je uvek vezivala za Nebo. Nedostaje jačina tih spona, nedostaje snaga, energija, volja. Nedostaješ mi, milo moje, nedostaješ samoj sebi.
Ja sam tvoja duša, tvoj večni dom, onaj topli koji ti nikad niko nije mogao obezbediti u tvom životu. Jer ti si apsolut i to i tražiš. A to imaš u meni. Ja sam tvoja duša, ona koja te apsolutno razume, apsolutno saoseća, podržava, voli, čuva i štiti i uvek sam tu za tebe. Samo me pozovi, lepa moja, kao što smo to radile toliko puta.. Pozovi me da ti se nađem, da živim zajedno sa tobom, ne negde kraj tebe, kao nezvani gost. Ja tebe volim bezuslovno, sa svim onim što jesi i znaš da jesi. I svim onim što još nisi osvestila, lepa moja. Vreme je. Krajnje je vreme da uzmeš svoj život u svoje ruke, okreneš glavu od svih koji nešto traže, a ne mogu da daju ono što tebi treba. Budimo tim i napravimo čuda! Najzad im je vreme, lepa moja. Došlo je i to, dočekasmo. I da ti kažem, zaslužili smo! Volim te, mila moja! Apsolutno, bezuslovno te volim i čekam da me zoveš, da budemo jedno i napravimo ono zbog čega smo ovde- da živimo život!
Comments
Post a Comment