Kada su roditelji u pitanju, postoje mnoge verzije koje sam viđala do sada. Od onih koje ostavljaju malenu decu, da bi išli i uživali u sopstvenom društvu. Kojima je normalno da im je društvo važnije od svoje dece. Zaista sam svašta na tu temu videla. Postojimo i mi, prebrižni, kojima je i kad vode elementarna nepogoda. Što reče jedna žena neki dan: " kad si kupila mašinu za šivenje svojoj ćerki, već su bile u pitanju modne linije! Kad je počela da slika, novi Pikaso je nastao preko noći! Na kraju, niti zna da šije, niti hoće da slika iako zna!" I u pravu je. Zaista je tako kako je rekla. I sve, nekako, bezuspešno. Postoje i oni koji su postavili neke zdrave granice između svega toga, te imaju apsolutno normalnu komunikaciju sa svojom decom, te je usled toga moguće svašta dogovoriti i planirati.
Mnogi roditelji danas se odriču i sopstvenih gaća da bi njihove princeze svaki vikend imale profi šminku, nokte, novu garderobu, obuću. Kao što mi, ostali radimo kad je u pitanju matura, venčanje ili tako neke veće manifestacije. Mnogi se odriču da bi deca išla na fakultete, a ovi to ne rade. Mnogi... Pitam se gde je granica koju roditelj treba da podvuče, kad vidi da dete preteruje? Bila sam svedok situacije gde je dete bilo centar sveta u porodici, koja se, nakon smrti njenog oca kad je bila stara pet godina, sastojala od mame, babe i dede. Svo troje su joj ispunjavali svaku želju, pitajući da li joj treba još nešto! Tako je, kad bi poželela burek za doručak, dobila tri! Kad je u pitanju sladoled, dobila je pare za tri najveća! Kad je.... sve je bilo utrostručeno. To je dovelo do toga da je bila teška preko stotinu kilograma u sedmom razredu! Mnogo manipulacija doživljavamo od naše dece, bilo da je u pitanju sakrivanje momka ili devojke ili prećutkivanje keca u školi. Ponekad je lako provaliti ih kad sakrivaju nešto, ali nekad i nije.
U svakom slučaju, pitam se kako da roditelj zna kad je vreme da podvuče crtu i postavi granicu između roditeljstva i preroditeljstva ili nemarnog roditelja? Ne mislim na zanemarivanje u tolikoj meri da službe moraju da reaguju, ali ono blizu toga. Kako da roditelj uspostavi normalnu komunikaciju sa decom koja ne žele da komuniciraju? Kako da pomognu sebi da bi pomogli svojoj deci? Kad je pravo vreme da kažu nama, preroditeljima, da preterujemo i da bi bilo dosta da povlađujemo sopstvenoj deci? I kako nam prići, kad mi znamo sve razloge zbog kojeg tretiramo našu decu baš tako kako tretiramo? Kad je vreme da ih pustimo da odrastu? Da iskuse sve one priče od kojih smo ih hteli zaštititi? Kad se suoče sa svim onim stvarima za koje znamo da će ih ili slomiti ili očvrsnuti, ali ste i sami u strahu koliko su spremni da podnesu? Da li je moguće biti preroditelj kad oni odluče da odu? Kako se roditeljstvo ostvaruje tada? Budete fini kad vas posete? Date im više nego prosečnom gostu, jer toliko imate? Kakva je uloga takvog roditelja zapravo?
Moja J. je otišla od kuće još pre nekoliko godina. Nije novina da ko zna koji put kreće ispočetka. I mama je uvek tu kad treba da se vrati kući, logično. Sada je moja V. došla skoro do punoletstva i normalno sanja o odlasku u neki bolji život. Nisam ja sama, imam još dvoje dece u kući. Nije u pitanju ništa od toga. Nekako, kao neko ko je mojoj J. jedini živi roditelj, a tako se osećam i kad je moja V. u pitanju, pitam se da li sam im pružila dovoljno u odnosu na one koji su imali oba roditelja kraj sebe sve vreme odrastanja, kao i na svom putu osamostaljivanja?
Mnogi roditelji danas se odriču i sopstvenih gaća da bi njihove princeze svaki vikend imale profi šminku, nokte, novu garderobu, obuću. Kao što mi, ostali radimo kad je u pitanju matura, venčanje ili tako neke veće manifestacije. Mnogi se odriču da bi deca išla na fakultete, a ovi to ne rade. Mnogi... Pitam se gde je granica koju roditelj treba da podvuče, kad vidi da dete preteruje? Bila sam svedok situacije gde je dete bilo centar sveta u porodici, koja se, nakon smrti njenog oca kad je bila stara pet godina, sastojala od mame, babe i dede. Svo troje su joj ispunjavali svaku želju, pitajući da li joj treba još nešto! Tako je, kad bi poželela burek za doručak, dobila tri! Kad je u pitanju sladoled, dobila je pare za tri najveća! Kad je.... sve je bilo utrostručeno. To je dovelo do toga da je bila teška preko stotinu kilograma u sedmom razredu! Mnogo manipulacija doživljavamo od naše dece, bilo da je u pitanju sakrivanje momka ili devojke ili prećutkivanje keca u školi. Ponekad je lako provaliti ih kad sakrivaju nešto, ali nekad i nije.
U svakom slučaju, pitam se kako da roditelj zna kad je vreme da podvuče crtu i postavi granicu između roditeljstva i preroditeljstva ili nemarnog roditelja? Ne mislim na zanemarivanje u tolikoj meri da službe moraju da reaguju, ali ono blizu toga. Kako da roditelj uspostavi normalnu komunikaciju sa decom koja ne žele da komuniciraju? Kako da pomognu sebi da bi pomogli svojoj deci? Kad je pravo vreme da kažu nama, preroditeljima, da preterujemo i da bi bilo dosta da povlađujemo sopstvenoj deci? I kako nam prići, kad mi znamo sve razloge zbog kojeg tretiramo našu decu baš tako kako tretiramo? Kad je vreme da ih pustimo da odrastu? Da iskuse sve one priče od kojih smo ih hteli zaštititi? Kad se suoče sa svim onim stvarima za koje znamo da će ih ili slomiti ili očvrsnuti, ali ste i sami u strahu koliko su spremni da podnesu? Da li je moguće biti preroditelj kad oni odluče da odu? Kako se roditeljstvo ostvaruje tada? Budete fini kad vas posete? Date im više nego prosečnom gostu, jer toliko imate? Kakva je uloga takvog roditelja zapravo?
Moja J. je otišla od kuće još pre nekoliko godina. Nije novina da ko zna koji put kreće ispočetka. I mama je uvek tu kad treba da se vrati kući, logično. Sada je moja V. došla skoro do punoletstva i normalno sanja o odlasku u neki bolji život. Nisam ja sama, imam još dvoje dece u kući. Nije u pitanju ništa od toga. Nekako, kao neko ko je mojoj J. jedini živi roditelj, a tako se osećam i kad je moja V. u pitanju, pitam se da li sam im pružila dovoljno u odnosu na one koji su imali oba roditelja kraj sebe sve vreme odrastanja, kao i na svom putu osamostaljivanja?
Comments
Post a Comment