Kad izađeš iz svih tih priča da je nama neko nešto uradio, da je neko sposoban i dovoljno jak da nama nešto uradi, onda se nekako sve svede na apsolutnu jednostavnost života. Sve je energija. To je tačno. I ništa ne prestaje da postoji, samo menja svoj oblik. I to je tačno. Ako je to sve tačno, onda bi trebali porazmisliti o tome kakva sve energija postoji. I ja sam negde, u svojoj logici stvorila sliku o tome kako to treba da izgleda. Možda jesam, možda nisam u pravu, ali mi se nekako to pravilo podudara sa svim primerima koje sam mogla da dosegnem u svom okruženju.
Ženska energija je energija stvaranja. Zato žene rađaju. Ali žene ne rađaju samo nove živote, one rađaju nove ideje, nove misli, nove načine svega. Muška energija je energija akcije. Bez akcije, svako stvaranje je nemoguće. Stoga smo uzajamno preko potrebni jedni drugima. A svaki disbalans vodi krajnostima koje ne prijaju ni jednom od njih. Ukoliko je ženska energija ekstremno dominantna, muškarac ne može da je prati, jer kreaciju sprovesti u delo nije jednostavno. Ukoliko je muškarac trom u mislima, a posebno u delima, on ne može da isprati ni misao predominantne žene, a kamoli da ispuni njenu kreaciju. Ali smatram da je najčešći slučaj predominacije muške energije. Akcija bez kreacije je mnogo surova i sirova za živeti sa njom. Ona guši kreaciju u tolikoj meri da ona na kraju jednostavno prestane da postoji. A kad ostane samo muška, aktivna energija, ona postaje suviše agresivna da bi bila prijatna. Smatram da je predominacija muške energije problem u većini brakova, i raspadnutih porodica, te razbijenih a još uvek aktuelnih. Smatram da je to toliki problem zbog nemogućnosti velikog broja muške populacije da uvidi tu sponu koja kod njih najčešće ne postoji, jer ne mogu da zamisle drugačiji način življenja od onoga koji su sami zacrtali. I svi nastavljaju da žive pod njihovim režimom iz straha da mu se ne zamere, te da još više poljuljaju već odavno načeta prirodna načela jedne porodice.
Surovo je ovo što pričam, znam, jer se obraćam ogromnom broju nosioca jačeg pola, ali pogledajmo iz drugog ugla, primere koji funkcionišu na neki potpuno drugačiji način. Ima bezbroj primera, a ono što mi je posebno drago da se to često viđa kod mlađe populacije, gde je sve dovedeno u red na samom početku zajednice, te ona kao tako jaka ostaje i opstaje za primer svima nama koji smo te osnove propustili u životnoj školi. O čemu se zapravo radi kod njih? Žena je centar svega. On nju obožava na taj način da je svaka njegova misao, akcija i ceo život usmeren ka tome da njoj bude dobro, da ona bude srećna, zadovoljna, sigurna i nadasve voljena. To je sve što je njemu bitno, apsolutno sve. Ona mu uzvraća mnogostruko, jer je to prirodno, da žena koja prima daje. Daje mnogo. Tu nema dileme. Da se ogradim odmah, ovde pričam o uzvišenim emocijama, koje ne kalkulišu ničim, već su tu isključivo zato da se prožive u potpunosti baš takve kakve jesu. Dakle, iskrene do kraja. Takve veze se grade na jakim temeljima, gde je moguće uklopiti u svaki segment postojanja ono što ljubav veže, poverenje, poštovanje, deljenje, radost življenja i zajednička kreacija. Zajednička jer to funcioniše na sledeći način: on svoju aktivnu energiju prenosi na nju, koja svojom kreacijom podstiče akciju da radi za najveću dobrobit njih, te je umnožava onoliko puta koliko se oseća voljenom, sigurnom, poštovanom. Za mene, to je recept za raj. U takvoj zajednici, sve se radi za sveopšte dobro svih pripadnika takve zajednice. Prvo njih dvoje, te svih ljudi koji ih okružuju, a kasnije i njihovom potomstvu koje nema izbora nego da upije sve te plemenite emocije te ih traže u drugima kroz život.
Mnogo puta sam se zamislila o tome zašto se naša muška populacija ne da slomiti u svojoj tvrdoglavosti da vode živote i svoje i onih koji ih okružuju na način koji nije idealan za sve. Ali nisam našla odgovor. Zaista mi je nelogično kad vidim da ljudi rade uporno ono što sve ostale boli. I to uporno ponavljaju do granica nepodnošljivosti. I ne odustaju ni pored svih vapaja svojih partnera da promene to, prestanu da rade to što vređa i kida lance. Zaista ne razumem zašto je to sve uzalud i čemu tolika upornost u ubijanju lepote života? Ovde sam pričala o optimalnim uslovima, gde je žena ono što najčešće i jeste, nosilac čitave porodice, pravi nosilac. Jer novac koji češće muškarci donose u kuću je samo segment života koji ga može olakšati ili otežati. Sve ostalo nose žene. I ne mislim da su sve žene svetice, naprotiv, ima nas svakakvih, ali globalno gledano, mislim da nas, zapravo bole ovakvi muškarci. Možda sam u pravu, možda i nisam... to je samo moj pogled na život u dvoje.
Ženska energija je energija stvaranja. Zato žene rađaju. Ali žene ne rađaju samo nove živote, one rađaju nove ideje, nove misli, nove načine svega. Muška energija je energija akcije. Bez akcije, svako stvaranje je nemoguće. Stoga smo uzajamno preko potrebni jedni drugima. A svaki disbalans vodi krajnostima koje ne prijaju ni jednom od njih. Ukoliko je ženska energija ekstremno dominantna, muškarac ne može da je prati, jer kreaciju sprovesti u delo nije jednostavno. Ukoliko je muškarac trom u mislima, a posebno u delima, on ne može da isprati ni misao predominantne žene, a kamoli da ispuni njenu kreaciju. Ali smatram da je najčešći slučaj predominacije muške energije. Akcija bez kreacije je mnogo surova i sirova za živeti sa njom. Ona guši kreaciju u tolikoj meri da ona na kraju jednostavno prestane da postoji. A kad ostane samo muška, aktivna energija, ona postaje suviše agresivna da bi bila prijatna. Smatram da je predominacija muške energije problem u većini brakova, i raspadnutih porodica, te razbijenih a još uvek aktuelnih. Smatram da je to toliki problem zbog nemogućnosti velikog broja muške populacije da uvidi tu sponu koja kod njih najčešće ne postoji, jer ne mogu da zamisle drugačiji način življenja od onoga koji su sami zacrtali. I svi nastavljaju da žive pod njihovim režimom iz straha da mu se ne zamere, te da još više poljuljaju već odavno načeta prirodna načela jedne porodice.
Surovo je ovo što pričam, znam, jer se obraćam ogromnom broju nosioca jačeg pola, ali pogledajmo iz drugog ugla, primere koji funkcionišu na neki potpuno drugačiji način. Ima bezbroj primera, a ono što mi je posebno drago da se to često viđa kod mlađe populacije, gde je sve dovedeno u red na samom početku zajednice, te ona kao tako jaka ostaje i opstaje za primer svima nama koji smo te osnove propustili u životnoj školi. O čemu se zapravo radi kod njih? Žena je centar svega. On nju obožava na taj način da je svaka njegova misao, akcija i ceo život usmeren ka tome da njoj bude dobro, da ona bude srećna, zadovoljna, sigurna i nadasve voljena. To je sve što je njemu bitno, apsolutno sve. Ona mu uzvraća mnogostruko, jer je to prirodno, da žena koja prima daje. Daje mnogo. Tu nema dileme. Da se ogradim odmah, ovde pričam o uzvišenim emocijama, koje ne kalkulišu ničim, već su tu isključivo zato da se prožive u potpunosti baš takve kakve jesu. Dakle, iskrene do kraja. Takve veze se grade na jakim temeljima, gde je moguće uklopiti u svaki segment postojanja ono što ljubav veže, poverenje, poštovanje, deljenje, radost življenja i zajednička kreacija. Zajednička jer to funcioniše na sledeći način: on svoju aktivnu energiju prenosi na nju, koja svojom kreacijom podstiče akciju da radi za najveću dobrobit njih, te je umnožava onoliko puta koliko se oseća voljenom, sigurnom, poštovanom. Za mene, to je recept za raj. U takvoj zajednici, sve se radi za sveopšte dobro svih pripadnika takve zajednice. Prvo njih dvoje, te svih ljudi koji ih okružuju, a kasnije i njihovom potomstvu koje nema izbora nego da upije sve te plemenite emocije te ih traže u drugima kroz život.
Mnogo puta sam se zamislila o tome zašto se naša muška populacija ne da slomiti u svojoj tvrdoglavosti da vode živote i svoje i onih koji ih okružuju na način koji nije idealan za sve. Ali nisam našla odgovor. Zaista mi je nelogično kad vidim da ljudi rade uporno ono što sve ostale boli. I to uporno ponavljaju do granica nepodnošljivosti. I ne odustaju ni pored svih vapaja svojih partnera da promene to, prestanu da rade to što vređa i kida lance. Zaista ne razumem zašto je to sve uzalud i čemu tolika upornost u ubijanju lepote života? Ovde sam pričala o optimalnim uslovima, gde je žena ono što najčešće i jeste, nosilac čitave porodice, pravi nosilac. Jer novac koji češće muškarci donose u kuću je samo segment života koji ga može olakšati ili otežati. Sve ostalo nose žene. I ne mislim da su sve žene svetice, naprotiv, ima nas svakakvih, ali globalno gledano, mislim da nas, zapravo bole ovakvi muškarci. Možda sam u pravu, možda i nisam... to je samo moj pogled na život u dvoje.
Comments
Post a Comment