Mnogo puta sam bila u položaju gde mi se jednostavno ne sviđa položaj žene, pa se suprotstavljam ogromnoj većini, koja mahom i ne razmišlja o tim stvarima. A i kad ih podstakneš, brane se većinom. Ne volim da prozivam nikoga, samo govorim o svom pogledu na to, a da bih to uradila moram da iznesem svoje mišljenje o položaju žene u religijskom svetu. Ni jedna slika mi se ne sviđa. Nigde žena nije ona koja je ravnopravna. Nigde ona nema svoje mesto, sem iza leđa muškarca i da ostavi iza sebe porod o kom treba da brine. Tu se, manje- više završava uloga žene. Nema nas u visokosveštenstvu. Nema u nekakvim velikim odlukama, zapravo nikakvim. Ako se i spominje uloga žene, to je iz senke. Uvek je muškarac taj koji je akter, onaj koji čini.
Nikad nisam mogla da se pomirim sa činjenicom da smo rođene samo za to da se porodimo i vodimo računa o deci. Da delamo iz senke. Da jesmo senka. Nekako mi je baš ponižavajuće da i danas nailazimo na konstantno nipodaštavanje ženskog roda, a što vodi koren u mnogo davnim vremenima. Loš vozač? Mora da je žena! Neko pao na ulici sa punim rukama kesa? Žena, garant!... Primera je mnogo, ali je pomalo već degutantno. Meni mnogo. Posebno mi je degutantno kad vidim muškarce koji su razvedeni, ne gledaju svoju decu, koja su, po pravilu kod majke, a puni su im profili priča o svakojakim ženama koje su sponzoruše, te nije ni čudo što se porodice rastavljaju, kad ludo žensko stalno gleda ono što ne treba! A gde je njihova uloga u celoj toj priči? Hajde što im je žena svakakva, bivša je, ali gde se izgubila briga tako velikog čoveka za sopstvenu decu? Bitno je da su žene uvek krive, zar ne? Nije ovo pravilo, znam, ali komentarišem masu takvih slučajeva.
Neki dan mi čovek reče kako je žena stvorena da bi svojom udajom preuzela deo karme čoveka sa kojim živi. Bilo mi je teško da prihvatim pomisao o tome, ali... Zaista, mnoge žene se prilagode muževljevoj rodbini, a svoju negde ne zapostavi, ali više je okrenuta njegovima. Najčešći razlog je i taj što je kod nas običaj da se sinovi žene, a ne ćerke, stoga su nove mlade fizički bliže njegovima. Neretko i dele stambeni prostor. Kad se na taj način vežeš za nekoga, nije moguće zaobići njihovu karmu, zar ne? Prosto postaješ deo nje, stoga radiš sve što možeš da je olakšaš, poboljšaš, razrešiš. I to je često rudarski posao koji nigde nije priznat. Naročito je poznat odnos između snajke i svekrve, jel da? Mnogo puta je svekrva mišljenje ukućana, samo glasno mišljenje. Nimalo laka karma... I šta je žena, kojoj do pre nekoliko desetina godina nije bilo dozvoljeno da radi i zarađuje, mogla da uradi? Jedino moguće, da se prilagodi. A šta je sa nama danas, nama koje ne moramo biti venčane, ali živimo živote svojih partnera godinama, dok traje veza? Danas, kad se partneri menjaju mnogo češće nego pre? Da li i danas preuzimamo te njihove karme? Zapravo, najčešće da! Mislim da je ogromna većina žena pomirila svog partnera sa nekim iz porodice, uredila odnose sa ovim ili onim, doterala ovo ili ono, zapravo preuzela njegovu karmu. Ali, ako je to zaista tako, kakva je uloga muškaraca u sopstvenim životima? Da uživaju plodove koje žena posadi, neguje, bere i od njih pripravlja slatke pripravke? A gde je priznanje ženama za to?
Mnoge žene su danas izložene vetrometini muškaraca bez granica, bilo privatno ili na poslu. Mnogima ne možeš da objasniš da si udata, te ne želiš da kaljaš ono što imaš, ili nisi u dobrom braku, ali svejedno ne želiš da uplićeš treću osobu u već tešku priču. A pogotovo kad smo udovice ili raspuštenice, te svima na izvolite! Koji procenat žena je deo trgovine ljudima, seksualnim uslugama protiv svoje volje i slično? Koji procenat je tamo muškaraca? Jednom sam se prepirala sa nekim oko toga da li se treba zameriti ljudima koji su skloni osveti u ime nekih svojih ciljeva. Njegov odgovor je bio da bi on uradio sve za taj cilj! Moj odgovor:" Da, ti imaš sinove. Ono što bi tebe dočekalo je ubistvo tvoje dece po principu profi eliminacije, ili bi se probudili u nekom podrumu bez bubrega. Ja imam ćerke. Verovatno bih provela godine u traženju bordela u koji su ih bacile!" I zaista, to je po meni još jedan pokazatelj koliko se ceni život žena. A kako smo došli do ovde? Ne znam, možda više nije ni važno. Ali je bitno da se to već jednom prekine! Nismo mi senke, mi smo bića. Mnogo sposobnija bića od onoga kako mnogi žele da nas prikažu. Najgore je kad pored sposobnosti koje poseduješ, imaš neku zdravu logiku kojom se vodiš kroz život! Tad te prozivaju svakakvom, ali zaista... Pa, nisam ja kriva što sam žensko! Da sam muško, verovatno bih bila neki faktor u životima mnogih. Ovako, od pranja, ribanja, gajenja dece i svih ovih sitnih i nebitnih životnih stvari, ne stignem....
Nikad nisam mogla da se pomirim sa činjenicom da smo rođene samo za to da se porodimo i vodimo računa o deci. Da delamo iz senke. Da jesmo senka. Nekako mi je baš ponižavajuće da i danas nailazimo na konstantno nipodaštavanje ženskog roda, a što vodi koren u mnogo davnim vremenima. Loš vozač? Mora da je žena! Neko pao na ulici sa punim rukama kesa? Žena, garant!... Primera je mnogo, ali je pomalo već degutantno. Meni mnogo. Posebno mi je degutantno kad vidim muškarce koji su razvedeni, ne gledaju svoju decu, koja su, po pravilu kod majke, a puni su im profili priča o svakojakim ženama koje su sponzoruše, te nije ni čudo što se porodice rastavljaju, kad ludo žensko stalno gleda ono što ne treba! A gde je njihova uloga u celoj toj priči? Hajde što im je žena svakakva, bivša je, ali gde se izgubila briga tako velikog čoveka za sopstvenu decu? Bitno je da su žene uvek krive, zar ne? Nije ovo pravilo, znam, ali komentarišem masu takvih slučajeva.
Neki dan mi čovek reče kako je žena stvorena da bi svojom udajom preuzela deo karme čoveka sa kojim živi. Bilo mi je teško da prihvatim pomisao o tome, ali... Zaista, mnoge žene se prilagode muževljevoj rodbini, a svoju negde ne zapostavi, ali više je okrenuta njegovima. Najčešći razlog je i taj što je kod nas običaj da se sinovi žene, a ne ćerke, stoga su nove mlade fizički bliže njegovima. Neretko i dele stambeni prostor. Kad se na taj način vežeš za nekoga, nije moguće zaobići njihovu karmu, zar ne? Prosto postaješ deo nje, stoga radiš sve što možeš da je olakšaš, poboljšaš, razrešiš. I to je često rudarski posao koji nigde nije priznat. Naročito je poznat odnos između snajke i svekrve, jel da? Mnogo puta je svekrva mišljenje ukućana, samo glasno mišljenje. Nimalo laka karma... I šta je žena, kojoj do pre nekoliko desetina godina nije bilo dozvoljeno da radi i zarađuje, mogla da uradi? Jedino moguće, da se prilagodi. A šta je sa nama danas, nama koje ne moramo biti venčane, ali živimo živote svojih partnera godinama, dok traje veza? Danas, kad se partneri menjaju mnogo češće nego pre? Da li i danas preuzimamo te njihove karme? Zapravo, najčešće da! Mislim da je ogromna većina žena pomirila svog partnera sa nekim iz porodice, uredila odnose sa ovim ili onim, doterala ovo ili ono, zapravo preuzela njegovu karmu. Ali, ako je to zaista tako, kakva je uloga muškaraca u sopstvenim životima? Da uživaju plodove koje žena posadi, neguje, bere i od njih pripravlja slatke pripravke? A gde je priznanje ženama za to?
Mnoge žene su danas izložene vetrometini muškaraca bez granica, bilo privatno ili na poslu. Mnogima ne možeš da objasniš da si udata, te ne želiš da kaljaš ono što imaš, ili nisi u dobrom braku, ali svejedno ne želiš da uplićeš treću osobu u već tešku priču. A pogotovo kad smo udovice ili raspuštenice, te svima na izvolite! Koji procenat žena je deo trgovine ljudima, seksualnim uslugama protiv svoje volje i slično? Koji procenat je tamo muškaraca? Jednom sam se prepirala sa nekim oko toga da li se treba zameriti ljudima koji su skloni osveti u ime nekih svojih ciljeva. Njegov odgovor je bio da bi on uradio sve za taj cilj! Moj odgovor:" Da, ti imaš sinove. Ono što bi tebe dočekalo je ubistvo tvoje dece po principu profi eliminacije, ili bi se probudili u nekom podrumu bez bubrega. Ja imam ćerke. Verovatno bih provela godine u traženju bordela u koji su ih bacile!" I zaista, to je po meni još jedan pokazatelj koliko se ceni život žena. A kako smo došli do ovde? Ne znam, možda više nije ni važno. Ali je bitno da se to već jednom prekine! Nismo mi senke, mi smo bića. Mnogo sposobnija bića od onoga kako mnogi žele da nas prikažu. Najgore je kad pored sposobnosti koje poseduješ, imaš neku zdravu logiku kojom se vodiš kroz život! Tad te prozivaju svakakvom, ali zaista... Pa, nisam ja kriva što sam žensko! Da sam muško, verovatno bih bila neki faktor u životima mnogih. Ovako, od pranja, ribanja, gajenja dece i svih ovih sitnih i nebitnih životnih stvari, ne stignem....
Comments
Post a Comment