Tu negde, na brdovitim obroncima najpopularnije društvene mreže na svetu, postoji jedno ostrvce koje se naselilo samo damama. Tu je prostor u kome se pričaju raznorazne priče, od rođenja i odrastanja nas, kao majki, do odrastanja naše dece, unučadi i svim aktivnostima koje prate današnje i nekadašnje uloge nas, žena. Postoji tu i mnogo korisnih svakodnevnih informacija, ali ono što mene uvek i svagde privlači je izlivanje duše. Tu se poneko odvaži pod svojim imenom, a neko anonimno, da kaže svoj problem, pa makar se suočio sa oprečnim mišljenjima drugačijih. Nije lako biti među ženama, ali ono što je uvek i zauvek za nas karakteristično je da mi uvek dajemo. Od srca dajemo. Besmislenu ili vrlo smislenu notu sebe, svejedno je. Dajemo.
Tu sam ponekad nešto i prokomentarisala, ništa previše. Nemam puno slobodnog vremena, opšte je poznato. Ali od svih grupa, nju najviše pratim. Pratim i ćutim, najčešće. Desilo se koji put da mi komentari pojedinih žena ozare srce, pogode u dubinu i poželim da im se obratim, da razmenimo iskustva, poglede na život, makar tu situaciju. Ali odustanem, jer ne vidim mogućnost da se još malo rastegnem u vremenu kojim raspolažem u ovom momentu, te nastavljam da pratim ćutke.
Kako su žene one koje daju, logično je da se u tom davanju rađa čitava paleta kreativnosti. Novitet ili novi stari novitet je da su se žene organizovale i da jednom nedeljno prave live prenos nekoga ko bi pričao o nečemu što smatramo zanimljivim. Logično, nisam prisustvovala tom prvom lajv prenosu, jer u to vreme uspavljujem sina. No danas, pregledam grupu i vidim taj prvi lajv. Nisam imala vremena spremnog da odvojim na slušanje te nove zanimacije, ali sam videla ime žene koja ga je snimala. To je jedna od onih čije komentare rado čitam, čije mišljenje izuzetno cenim. Nisam mogla da ne upalim i vidim o čemu je reč. A kad sam već krenula... na mom lap topu zvuk nije dovoljno jak, da mogu da slušam i radim ono što trebam, te sam uključila ekstra zvučnike i pojačala kao da slušam omiljeni koncert. Radila šta sam trebala, ali sam, zapravo, tih sat vremena, koliko video traje, bila prikovana za monitor. Svaka reč, gest, ton kojim ona priča je nešto što se u dušu utiskuje. Kad sam završila, kontaktirala sam je i zamolila za dozvolu da napišem priču o njoj. Nju vi još ne poznajete, ali... Evo, i javno da dokažem da prosto po nekim ljudima znaš da su ono što vidim da jesu- živi velikani današnjice!
Želim da vam kažem o mom pogledu na nju, Ljerku Lelu Purić. Ona je jedna od onih koja nije znala drugačije. Mislila je da, ako sija, mora biti zlatno. Godinama se trudila da održi taj sjaj, po svaku cenu. Da je neko pitao, rekla bi da živi zdravo. Trčanje, posao, aktivan život pun dešavanja. I zaista, ko joj ne bi pozavideo? Posebno zato što je prelepa, prezgodna, visokointeligentna... Sija, poput njenog života, zrači tim sjajem. I sve je bilo u redu, sve je išlo taman kako treba, dok je najstrašnija dijagnoza današnjice nije ošamarila po sred tog života! Kancer grla! Prognoze? Dva meseca! Doktori poput činovnika, kao da se radi o zastarelom predmetu, pregledaju njen slučaj u njenom prisustvu, bez da je primećuju. Bez želje da odgovore na pitanja koja su joj preko potrebna. U suštini, prepuštena samoj sebi i svojim odlukama o sopstvenom životu, tumara po alternativama, isprobava sama sve što je mogla u tom periodu. Nije samo tragala, već i radila ono što je bilo potrebno da dovede svoje zdravlje na normalu. Pošto je krasi upornost, nemam sumnji da je uradila apsolutno sve što je bilo dostupno i normalno u tom periodu da joj bude dobro. Na kraju, posle silnih peripetija, završila je u Istambulu, gde je nakon dvoipomesečne terapije mogla da kaže da je izlečena. Zapravo, da nema više kancer.
Jedna od onih lepih priča o izlečenima, zar ne? Pa.. ne! Ne samo to! Naprotiv, ona je mnogo više od toga. Dok se borila za sopstveni život, imala je sina od dve godine! Ne, nije bila samo žena, bila je i majka. Majka koja je odlučila da bude tu zbog svog sina! Ne, nije samo to. Ona je neko ko je tu svoju potragu za čistotom, proširila na sve strane življenja. Ona je otkrila onu mudru, da ako želiš biti čist, moraš da očistiš svoj život. Od bolesti, loših uslova života, loših veza, lažnih prijatelja.. Šta god da nas ometa na tom našem putu, mora biti raskrčeno. Ona je sve one mudrosti koje nam prosipaju svuda i svagde, sklopila u svoju i živi je svaki dan. Ona danas živi svoju svrhu. Svojim primerom dokazuje šta se može i koliko se može i u kojim uslovima je sve to moguće postići. Ljerka je jedna od onih koje nazivamo svetionicima, jer su našle svoje mesto u uzburkanom ili mirnom moru i čvrsto stoje u svojoj istini, sijajući je svima koji žele da je vide. Ona peva svoje pesme ustanovljene istine svima koji žele da je čuju. Njena je priča iskustvena, proživljena, a traganje duboko i smisleno. Kao takva, zaista je velikan u svemu što jeste. Kao takva zaista zaslužuje da bude prisutna u našem svakodnevnom životu, jer svaka njena reč, misao koju podeli sa nama zrači upravo tom istinom koju svi toliko žele da dostignu.
Ljerka je neko ko je spreman da se, pored svega, posveti tome da priča svoju priču, da deli svoja iskustva. Mnogo puta sam rekla da nije bitno samo doživeti iskustvo. Treba ga podeliti, jer vaša priča nekom može biti spas na koji se nekad predugo čeka. Ljerka je spremna da se da svima onima koji žele živeti poput nje, životom ispunjenim smislom, svrhom, ljubavlju, zahvalnosti, verom, srećom, zadovoljstvom, istinom! Ne, ja ne želim otkrivati Ljerkine priče, dalje od ovoga. To je njena misija. Samo želim da joj se zahvalim što postoji, što je našla snagu u svemu što je prošla i što ima želju da pomogne onima koji to nisu uspeli. Želim da joj se zahvalim na najvećoj lekciji koju čovek danas može da nauči, a to je da sav sjaj dolazi iznutra i kao takav, večno sija. Ona sija i sijaće zauvek. Jer takve istine su u večni kamen uklesane. Želim da ukažem celom svetu na jednu divnu, iskrenu, otvorenu, vrednu, sposobnu, punu ljubavi, u istini večnoj Ljerku Lelu Purić, jer smatram da je ona velikan među živima i da treba da ispratimo šta ima da nam kaže, da nam da. Ljerka, još jednom ti hvala na svemu što jesi! Drago mi je što si uspela da dođeš do spoznaja bitnih za tebe i sve koji žele da ih vide. Bila si prelepa žena! Sada si još lepša! Lepa i u telu, i u srcu i u duši! Čista u svojoj istini! Svako dobro ti želim od sveg srca, i tebi i tvom malom anđelu! A svima koji te budu pratili želim da pronađu tu istinu kroz tvoja dela!
Tu sam ponekad nešto i prokomentarisala, ništa previše. Nemam puno slobodnog vremena, opšte je poznato. Ali od svih grupa, nju najviše pratim. Pratim i ćutim, najčešće. Desilo se koji put da mi komentari pojedinih žena ozare srce, pogode u dubinu i poželim da im se obratim, da razmenimo iskustva, poglede na život, makar tu situaciju. Ali odustanem, jer ne vidim mogućnost da se još malo rastegnem u vremenu kojim raspolažem u ovom momentu, te nastavljam da pratim ćutke.
Kako su žene one koje daju, logično je da se u tom davanju rađa čitava paleta kreativnosti. Novitet ili novi stari novitet je da su se žene organizovale i da jednom nedeljno prave live prenos nekoga ko bi pričao o nečemu što smatramo zanimljivim. Logično, nisam prisustvovala tom prvom lajv prenosu, jer u to vreme uspavljujem sina. No danas, pregledam grupu i vidim taj prvi lajv. Nisam imala vremena spremnog da odvojim na slušanje te nove zanimacije, ali sam videla ime žene koja ga je snimala. To je jedna od onih čije komentare rado čitam, čije mišljenje izuzetno cenim. Nisam mogla da ne upalim i vidim o čemu je reč. A kad sam već krenula... na mom lap topu zvuk nije dovoljno jak, da mogu da slušam i radim ono što trebam, te sam uključila ekstra zvučnike i pojačala kao da slušam omiljeni koncert. Radila šta sam trebala, ali sam, zapravo, tih sat vremena, koliko video traje, bila prikovana za monitor. Svaka reč, gest, ton kojim ona priča je nešto što se u dušu utiskuje. Kad sam završila, kontaktirala sam je i zamolila za dozvolu da napišem priču o njoj. Nju vi još ne poznajete, ali... Evo, i javno da dokažem da prosto po nekim ljudima znaš da su ono što vidim da jesu- živi velikani današnjice!
Želim da vam kažem o mom pogledu na nju, Ljerku Lelu Purić. Ona je jedna od onih koja nije znala drugačije. Mislila je da, ako sija, mora biti zlatno. Godinama se trudila da održi taj sjaj, po svaku cenu. Da je neko pitao, rekla bi da živi zdravo. Trčanje, posao, aktivan život pun dešavanja. I zaista, ko joj ne bi pozavideo? Posebno zato što je prelepa, prezgodna, visokointeligentna... Sija, poput njenog života, zrači tim sjajem. I sve je bilo u redu, sve je išlo taman kako treba, dok je najstrašnija dijagnoza današnjice nije ošamarila po sred tog života! Kancer grla! Prognoze? Dva meseca! Doktori poput činovnika, kao da se radi o zastarelom predmetu, pregledaju njen slučaj u njenom prisustvu, bez da je primećuju. Bez želje da odgovore na pitanja koja su joj preko potrebna. U suštini, prepuštena samoj sebi i svojim odlukama o sopstvenom životu, tumara po alternativama, isprobava sama sve što je mogla u tom periodu. Nije samo tragala, već i radila ono što je bilo potrebno da dovede svoje zdravlje na normalu. Pošto je krasi upornost, nemam sumnji da je uradila apsolutno sve što je bilo dostupno i normalno u tom periodu da joj bude dobro. Na kraju, posle silnih peripetija, završila je u Istambulu, gde je nakon dvoipomesečne terapije mogla da kaže da je izlečena. Zapravo, da nema više kancer.
Jedna od onih lepih priča o izlečenima, zar ne? Pa.. ne! Ne samo to! Naprotiv, ona je mnogo više od toga. Dok se borila za sopstveni život, imala je sina od dve godine! Ne, nije bila samo žena, bila je i majka. Majka koja je odlučila da bude tu zbog svog sina! Ne, nije samo to. Ona je neko ko je tu svoju potragu za čistotom, proširila na sve strane življenja. Ona je otkrila onu mudru, da ako želiš biti čist, moraš da očistiš svoj život. Od bolesti, loših uslova života, loših veza, lažnih prijatelja.. Šta god da nas ometa na tom našem putu, mora biti raskrčeno. Ona je sve one mudrosti koje nam prosipaju svuda i svagde, sklopila u svoju i živi je svaki dan. Ona danas živi svoju svrhu. Svojim primerom dokazuje šta se može i koliko se može i u kojim uslovima je sve to moguće postići. Ljerka je jedna od onih koje nazivamo svetionicima, jer su našle svoje mesto u uzburkanom ili mirnom moru i čvrsto stoje u svojoj istini, sijajući je svima koji žele da je vide. Ona peva svoje pesme ustanovljene istine svima koji žele da je čuju. Njena je priča iskustvena, proživljena, a traganje duboko i smisleno. Kao takva, zaista je velikan u svemu što jeste. Kao takva zaista zaslužuje da bude prisutna u našem svakodnevnom životu, jer svaka njena reč, misao koju podeli sa nama zrači upravo tom istinom koju svi toliko žele da dostignu.
Ljerka je neko ko je spreman da se, pored svega, posveti tome da priča svoju priču, da deli svoja iskustva. Mnogo puta sam rekla da nije bitno samo doživeti iskustvo. Treba ga podeliti, jer vaša priča nekom može biti spas na koji se nekad predugo čeka. Ljerka je spremna da se da svima onima koji žele živeti poput nje, životom ispunjenim smislom, svrhom, ljubavlju, zahvalnosti, verom, srećom, zadovoljstvom, istinom! Ne, ja ne želim otkrivati Ljerkine priče, dalje od ovoga. To je njena misija. Samo želim da joj se zahvalim što postoji, što je našla snagu u svemu što je prošla i što ima želju da pomogne onima koji to nisu uspeli. Želim da joj se zahvalim na najvećoj lekciji koju čovek danas može da nauči, a to je da sav sjaj dolazi iznutra i kao takav, večno sija. Ona sija i sijaće zauvek. Jer takve istine su u večni kamen uklesane. Želim da ukažem celom svetu na jednu divnu, iskrenu, otvorenu, vrednu, sposobnu, punu ljubavi, u istini večnoj Ljerku Lelu Purić, jer smatram da je ona velikan među živima i da treba da ispratimo šta ima da nam kaže, da nam da. Ljerka, još jednom ti hvala na svemu što jesi! Drago mi je što si uspela da dođeš do spoznaja bitnih za tebe i sve koji žele da ih vide. Bila si prelepa žena! Sada si još lepša! Lepa i u telu, i u srcu i u duši! Čista u svojoj istini! Svako dobro ti želim od sveg srca, i tebi i tvom malom anđelu! A svima koji te budu pratili želim da pronađu tu istinu kroz tvoja dela!
Comments
Post a Comment