S ponosom predstavljam Udruženje Apolona!

   Od rođenja sam taj tip čoveka koji "uskoči" kad je potrebno. A često i kad nije. Nekako volim da budem korisna. Nije bitno hoće li to imati odjeka ili ne, vidi li se ili ne, prosto to je deo mene koji je takav oduvek. Mnogo puta sam se svesno zaustavila u nameri da uskočim, jer nije baš uvek ni primereno, ni potrebno. Ali je želja da budem korisna uvek i oduvek ostala. Kao takva, tražila je način da se ispolji, da bude u nekom drugom obliku, da zaživi na većem nivou, jer postoje ljudi poput mene, koji žele to isto. Zašto onda ne uraditi to zajedno? Desilo se to da sam se sa istom takvom osobom srela jednog dana, u tamo nekom "slučajnom" susretu, koji se desio iz moje radoznalosti, a njene želje da pomogne. Mirjana Berklović je, naime, nudila besplatne radionice life couchinga, a ja sam htela da vidim oči u oči šta je to, zapravo. Na kraju, završile smo tako što smo pričale o neverovatnim sličnostima nas dve. Od životnih okolnosti, do načina razmišljanja. Godinu i po dana kasnije, naravno da smo bile u kontaktu sve vreme, u meni je sazrela ideja o tome šta tačno želim. Tako je jako odzvonila u svojoj formi, da je, prosto bilo nemoguće zaustaviti tu bujicu koja se probudila. Znala sam da to mora biti nešto u formi koja svim svojim i najmanjim delićima postojanja mora da bude dobro. Dobro za sve. Kako to neki kažu, za sveopšte dobro. Tako je nastala jedna ideja o Udruženju. A Apolona kao ime se nametnulo samo po sebi. Iako ne pripada ni jednoj mitologiji meni poznatoj, to sam ime koristila s vremena na vreme prilikom kreiranja nekih naloga po društvenim mrežama. Ono što je, možda, zanimljivo je da je ta konkretna ideja odjeknula mojim bićem pre oko četiri i po meseca, tačnije šesnaestog jula. Od tada, upoznala sam fenomenalne ljude spremne da pomognu, da usmere, da se nađu. A danas mogu da kažem da je ta ideja realizovana. Zapravo, napravile smo mogućnost da bude realizovana.
   Mirjana i ja smo udružile snage, želje, mogućnosti i potrebu, te predale papire da ozvaničimo tu našu želju da budemo konkretne. Tako od juče postoji Udruženje, naše Udruženje Apolona! Tačnije, Udruženje za samohrane roditelje i žene žrtve nasilja, kao i njihovu decu, Apolona! Želje su nam ogromne, kao i pretpostavljam, kod svih koji se usude da krenu u slične priče. Obećale smo jedna drugoj da ćemo biti smirene što se tiče javnog izveštavanja o našim željama. Javljaćemo samo ono što jesmo uradile, ili je u toku ostvarivanja. Sve ono ostalo, što čuvamo za neka naredna vremena će biti javni kad za to dođe vreme. Isreno, taj nam je deo najteže pao. Ali, svesne da ne treba žuriti nigde, da se sve dešava u određeno vreme, na određeni način, s razlogom, za sada želimo da podelimo sa vama veliku radost oko ove, za nas, ogromne ispunjene želje.
   Planovi koji su vrlo blizu da zažive, kao i sve ostale informacije ćemo vam davati na zvaničnim stranicama Udruženja Apolona, a ovde ću nastaviti da pišem o svojim doživljajima, jer je ovo moj lični blog. Svako ko želi da se pridruži radu Udruženja, moći će to da uradi u za to napravljenim stranicama i svi ste dobrodošli! Hvala vam što mogu i na ovaj način da podelim sa vama ono što me izuzetno raduje u mom privatnom životu! Hvala svima koji žele da učestvuju na bilo koji način, a mi ćemo se truditi da tih načina bude mnoštvo! Ljubim vas i ostajte mi dobro, do neke naredne priče!