Skip to main content

Simpatična simetrija željenja

Setih se vremena kad sam bila daleko mlađa i imala žive snove o tome kakav treba da bude moj neki tamo budući, hajmo reći, partner. Gledajući previše filmova, morao je biti vodoinstalater, električar, majstor za računare, bravar, automehaničar, ljubitelj uređivanja dvorišta, jednako da voli i kuce i mace, pritom da bude dobar, ali nežan dreser, jer sam ja prenežna oko naredbi. Mislim da nisam nešto zaboravila oko kućnih radinosti, ali recimo da nisam. No, to nije sve. Trebalo bi da lepo peva, svira neki instrument, makar kao hobi, obavezno da ima ritam i da zna da pleše. Da ne pije. Da je duhovit toliko da se smejem do suza. Da je načitan. Da ga zanimaju slične stvari poput mene. Da mu je tema poboljšanja načina življenja tema o kojoj može pričati bez prestanka. Da mu nije teško ponekad skuvati. A da mu ni kućni poslovi nisu strani. O da, da govori bar jedan strani jezik, po mogućnosti engleski. Da voli i dobre automobile i duge šetnje. Da je omiljen u društvu. Dobar čovek, moralan, prijatelj.Da voli prirodu, obavezno. Do mere obožavanja i spajanja sa istom.... Žao mi je sad što sam ovo počela pisati preko telefona, pa ne mogu dobro izvući paralelu između toga što napisah i sebe.
  No, hajmo ovako, unazad. Volim prirodu i jako mi je žao što nemam dovoljno vremena i prostora da provodim tamo. Dobra žena, moralna, prijatelj... drugačije nego ranije, u svakom slučaju. Opreznije. Omiljena u društvu "mojih" ljudi, dakle delimično. Volim automobile, dobar je svaki koji vozi bez kvarova. Duge šetnje, da. Engleski, dva od tri nivoa. Kućni poslovi svakodnevica. Kao i kuvanje. Često i mnogo više od toga. Ovo oko pričanja je smešno- žensko sam, stoga volim da pričam o zanimljivim temama. Duhovitost.. nekad bila baš duhovita. Sad, kao da nemam vremena? Svašta, ali.. Retko, retko, retko popijem. Instrument- i što sam znala, zaboravila. Kao i ples, a baš sam volela... I pevanje sam batalila...Dreserka, hahaha- samo u nuždi.
Sve ono ostalo.. uređenje dvorišta, zaboravila. Vodoinstalaterski poslovi- pfff, kao i bravarski, elektro i slični.
Stoga ostaje činjenica da sam gledala previše filmova! Te da mu odelo baš saliveno stoji. I poslovno i radno! Verovatno kao i meni trenerka ili farke :D

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Ja u očima drugih

Iz neobjašnjivih razloga, kad sam zašla u neke tinejdžerske godine i počela komunikaciju sa momcima, simpatijama, onima kojima sam se ja dopadala, nikad nisam bila stidljiva. Niti sam pokazivala da osećam da, zbog mojih fizičkih nedostataka ili osećaja potpuno bezvredne individue, nemam samopouzdanja. Naprotiv, svi su me doživljavali kao izuzetno samouverenu osobu. Dešavalo se da mi neki ljudi, godinama kasnije, priđu i kažu da su bili ludo zaljubljeni u mene, ali mi nisu smeli prići ni spomenuti to, jer su mislili da bi ih grubo odbila. Odbila da, grubo verovatno ne, ako ne preteraju neke granice. I nikad mi nije bilo jasno kako sam se to ponašala, šta je to napravilo taj štit oko mene, da je samo jedna osoba na svetu primetila da nešto krijem, i da se ne ponašam u skladu sa onim što osećam, moj najbolji drug iz onog velikog društva, Ć.   I nikad nisam bila od onih cura koje nešto posebno pate posle raskida sa momcima, gube glavu ili bilo šta slično. Kad se priča završi, ona je g...
Post a Comment
Read more

Nastasja Nedimović, žena, majka, sestra, čovek, borac

   Pre malo dana sam saznala za "neku tamo" Nastasju Nedimović i njenoj borbi za goli život. Da, ona je meni bila "neka tamo" zato što ne pratim vesti, ne pratim dešavanja na medijima, samim tim ni sport. Silom prilika, najčešći program koji je kod nas upaljen su crtani filmovi. A naveče, kad moj sin zaspe, obično drugi gledaju nešto svoje. Stoga sam mnogo neupućena u skoro sva dešavanja koja su mnogima uobičajena svakodnevica. Da li ste vi čuli za Nastasju Nedimović? Odlično ako jeste. Ja zaista nisam do neki dan.   Kad sam pročitala delić njene priče, koja kaže da je u šestom mesecu druge trudnoće, morala roditi dete pre vremena, zbog raka koštane srži koji je otkrila tada, te da je prilikom tog zahvata imala dva preloma, jer su joj kosti postale toliko krhke, zamislila sam se. Možete li vi da zamislite taj bol prilikom samog porođaja? A bol koji prožima celo biće novopečene majke koja ne sme svoje dete da uzme u naručje, da joj se kosti ne bi slomile? A bol kad...
Post a Comment
Read more

Na rubu života

   Postoji onaj osećaj kad sve boli, ali znate da taj bol dolazi u naletima, te liči na rađanje nečega novog, nečega drugačijeg. Ovaj kod mene nije to. Ovo je konstantni bol usled pritiska koji se stvara sa svih strana bez mogućnosti skorog prestanka. Ovo je konstanta koja vapi za novim. Ali i dalje ne liči na porođaj. Nekoliko dana smo pod temperaturom. Ne postoji ništa što može majku više da iscrpi od bolesti deteta, makar i kratkotrajne. Zato su za mene majke sa hronično bolesnom decom pravi heroji. Ono što mi, obične majke, toliko teško podnosimo, a traje samo nekoliko dana ili malo više od toga, one žive svakodnevno godinama.   Danas prebiram po jučerašnjici. Ne znam koliko je to pametno u ovim okolnostima, jer nije bilo baš mnogo lepog tamo negde. Ali nije bilo ni ovakvog pritiska. Stoga je ili bilo lepše, lakše ili sam zaboravila koliko je bilo teško. Danas prvi put o juče razmišljam kao o nečemu čemu se u mislima treba vratiti, radi uspostavljanja nekog unutrašn...
Post a Comment
Read more