Palo mi je na pamet toliko puta, šta bi bilo da sam neke stvari uradila drugačije. Da li bi moj život bio potpuno drugačiji, ili bi sva iskustva koja sam iskusila do sad, proživela opet, samo na nekom drugom mestu, u neko drugo vreme? Ako je istina da imamo životni plan koji moramo proživeti, dok smo na ovom svetu, taj famozni Plan Duše koji se toliko spominje u poslednje vreme, ako smo unapred predodređeni za uspeh na ovom ili onom polju, ima li smisla sva ova pomama oko meditacija, menjanja obrasca mišljenja, traženja lakšeg puta, boljeg puta za nas?
Ako smo unapred dogovorili da ćemo u nekom životnom dobu doživeti razočarenja koja će nas odvesti u nekom drugom pravcu, nesreće koje će nas prestrojiti u drugu traku, padove koji će nas baciti na kolena, možemo li, zaista, promeniti taj, unapred određeni pravac kojim bi trebali proći da bi oplemenili svoju dušu misijom koju smo za sebe predodredili? Ako je moć naših misli zaista toliko jaka da menja sve, čemu Plan Duše onda? Zar to dvoje može imati smisla drugačije, ili samo ako se poklapaju? Plan Duše i naša stremljenja i usmeravanje misli dok smo na Zemlji? Ako smo negde tamo napisali ugovor gde ćemo živeti na ivici egzistencije, možemo li konstantnom meditacijom, vizuelizacijom, bilo kojom tehnikom rada na sebi promeniti Plan Duše? Ili možemo samo spoznati obrazac koji smo sebi namenili, pomiriti se sa njim i proživeti to što trebamo svesni blagoslova u koji smo se upustili? Toliko razmišljanja o toj temi, mene još nije dovelo do odgovora. A iskreno mu se nadam. Koliko jaka mora biti naša volja, koliko uporni moramo biti, koliko truda uložiti da bi promenili bilo kakve unapred određene obrasce? Da li neko sa sigurnošću može da kaže da je uspeo? Ne mislim u životu, nego da je uspeo da promeni svoj Plan Duše? I koliko ljudi na planeti postoji koji mogu da uđu u više sfere i vide koji je naš Plan Duše? Dakle, dilema ostaje, da li su promene koje nam se dešavaju već negde ispisane pre našeg rođenja ili smo sami odgovorni za sve što nam se dešava? Da li dobre stvari pripisujemo našoj moći da menjamo stvari onako kako želimo, a manje dobre Planu Duše kojeg nismo ni svesni? Ili je sve sudbinski predodređeno, ili...
U svakom slučaju ono što znam jeste da nisam mogla drugačije. Da jesam, sigurno bi to i uradila. Dakle, bio to moj Plan Duše ili moja stremljenja, vizualizacije, šta već, uradila sam što sam mogla, kad sam mogla. Ili možda ipak.....
Ako smo unapred dogovorili da ćemo u nekom životnom dobu doživeti razočarenja koja će nas odvesti u nekom drugom pravcu, nesreće koje će nas prestrojiti u drugu traku, padove koji će nas baciti na kolena, možemo li, zaista, promeniti taj, unapred određeni pravac kojim bi trebali proći da bi oplemenili svoju dušu misijom koju smo za sebe predodredili? Ako je moć naših misli zaista toliko jaka da menja sve, čemu Plan Duše onda? Zar to dvoje može imati smisla drugačije, ili samo ako se poklapaju? Plan Duše i naša stremljenja i usmeravanje misli dok smo na Zemlji? Ako smo negde tamo napisali ugovor gde ćemo živeti na ivici egzistencije, možemo li konstantnom meditacijom, vizuelizacijom, bilo kojom tehnikom rada na sebi promeniti Plan Duše? Ili možemo samo spoznati obrazac koji smo sebi namenili, pomiriti se sa njim i proživeti to što trebamo svesni blagoslova u koji smo se upustili? Toliko razmišljanja o toj temi, mene još nije dovelo do odgovora. A iskreno mu se nadam. Koliko jaka mora biti naša volja, koliko uporni moramo biti, koliko truda uložiti da bi promenili bilo kakve unapred određene obrasce? Da li neko sa sigurnošću može da kaže da je uspeo? Ne mislim u životu, nego da je uspeo da promeni svoj Plan Duše? I koliko ljudi na planeti postoji koji mogu da uđu u više sfere i vide koji je naš Plan Duše? Dakle, dilema ostaje, da li su promene koje nam se dešavaju već negde ispisane pre našeg rođenja ili smo sami odgovorni za sve što nam se dešava? Da li dobre stvari pripisujemo našoj moći da menjamo stvari onako kako želimo, a manje dobre Planu Duše kojeg nismo ni svesni? Ili je sve sudbinski predodređeno, ili...
U svakom slučaju ono što znam jeste da nisam mogla drugačije. Da jesam, sigurno bi to i uradila. Dakle, bio to moj Plan Duše ili moja stremljenja, vizualizacije, šta već, uradila sam što sam mogla, kad sam mogla. Ili možda ipak.....
Comments
Post a Comment