Pošto mislim da možemo da URADIMO nešto, umesto da gunđamo o događajima koji pune crnu hroniku, moja ideja se pretvara u projekat koji dalje treba da ide na odobrenje i realizaciju. Iako još uvek ne mogu da pričam javno o tome kakva mi je ideja, mogu samo reći da obuhvata decu bez roditeljskog staranja, dom za stare i žrtve porodičnog nasilja! Moja želja je da drugačije objedinim brigu o te tri grupe ljudi. Onako, kako nisam to videla nigde. A sveobuhvatnije od onoga što videh do sada bilo gde.
Ne želim da provodim život čitajući crne hronike o ljudima koji ne bi bili tamo, da im je neko pomogao. Ne, ne mislim da se svima može pomoći. Ali možemo učiniti da šačica ljudi dobije pomoć. Toliko možemo. Svi do jednog od nas. Ako želimo. Tako je moja ideja dospela u žižu svesti, kao i informacije o ubijenim zlostavljanim bićima, svuda po medijima. Ubijenim, jer nisu mogli da pobegnu. Ubijenim, od sopstvene ruke, jer više nisu mogli da podnesu. Ubijenim, jer su bili mali svedoci nemilih događaja. Sistem zakazuje. Čini mi se sve više i više. Zato mi, kao pojedinci trebamo uraditi nešto. Nešto trajnije od onoga što im je do sad ponuđeno. Za nijansu drugačije, ali drugačije! Sveobuhvatno. Zato je potrebna grupa ljudi. To ne prave pojedinci. Pojedinci imaju ideju, koju grupa ljudi sprovede u delo, a onda članovi društva dobiju pomoć. Nije li to smisao ideja za sveopšte dobro?
Moja ideja je u fazi prelaska u projekat. Dakle, treba mi vremena da to sprovedem u delo, a onda da idem dalje. Zato bih zamolila sve one koji sarađuju sa međunarodnim organizacijama za pomoć: deci bez roditeljskog staranja, starim osobama i žrtvama porodičnog nasilja, a koji žele da mi dostave informacije o istima, da mi se obrate putem inboxa na facebook-u ili na e-mail: namerno.drugacija.2013@gmail.com. Sve informacije su dragocene. I dobra i loša iskustva. I sve je potrebno. Svaka želja će biti uslišena, u smislu ostanka u anonimnosti ili javnog iznošenja iskustva. Hvala svima koji se odazovu, zaista je vreme da napravimo taj korak koji će učiniti promenu! Krajnje vreme!
Ne želim da provodim život čitajući crne hronike o ljudima koji ne bi bili tamo, da im je neko pomogao. Ne, ne mislim da se svima može pomoći. Ali možemo učiniti da šačica ljudi dobije pomoć. Toliko možemo. Svi do jednog od nas. Ako želimo. Tako je moja ideja dospela u žižu svesti, kao i informacije o ubijenim zlostavljanim bićima, svuda po medijima. Ubijenim, jer nisu mogli da pobegnu. Ubijenim, od sopstvene ruke, jer više nisu mogli da podnesu. Ubijenim, jer su bili mali svedoci nemilih događaja. Sistem zakazuje. Čini mi se sve više i više. Zato mi, kao pojedinci trebamo uraditi nešto. Nešto trajnije od onoga što im je do sad ponuđeno. Za nijansu drugačije, ali drugačije! Sveobuhvatno. Zato je potrebna grupa ljudi. To ne prave pojedinci. Pojedinci imaju ideju, koju grupa ljudi sprovede u delo, a onda članovi društva dobiju pomoć. Nije li to smisao ideja za sveopšte dobro?
Moja ideja je u fazi prelaska u projekat. Dakle, treba mi vremena da to sprovedem u delo, a onda da idem dalje. Zato bih zamolila sve one koji sarađuju sa međunarodnim organizacijama za pomoć: deci bez roditeljskog staranja, starim osobama i žrtvama porodičnog nasilja, a koji žele da mi dostave informacije o istima, da mi se obrate putem inboxa na facebook-u ili na e-mail: namerno.drugacija.2013@gmail.com. Sve informacije su dragocene. I dobra i loša iskustva. I sve je potrebno. Svaka želja će biti uslišena, u smislu ostanka u anonimnosti ili javnog iznošenja iskustva. Hvala svima koji se odazovu, zaista je vreme da napravimo taj korak koji će učiniti promenu! Krajnje vreme!
Comments
Post a Comment