Sve nešto razmišljam koliko smo otišli u materijalnost, kad ne vidimo mnoge stvari koje nam se pred nosom dešavaju. To se danas, recimo, zove portalima. Otvara se portal koji "čisti dušu i telo od starih rana i blokada". I u redu. Niko ne spori dešavanja tog tipa. Samo mi je malo čudno zašto je potrebno platiti nekom tamo guru majstoru ili nekom sličnom učitelju da nas sprovede kroz te portale? Pošto se ti portali otvaraju svima i svakome, neizbežno je da iskusimo to dejstvo na sebi, znali mi za to ili ne. Ne ubrzava proces uključivanje u neke grupe koje su povezane sa pojedincima koji, opet, znaju bolje kako mi to da uradimo.
Jednostavnim sagledavanjem ljudi oko sebe, došla sam do zaključka da se niko promenio nije, pogotovo ne suštinski, ukoliko se pridružio nekoj sličnoj grupaciji. Samo pričaju o tim stvarima malo detaljnije, nego što su ranije i to je to. Nikakvog drugog pomaka nisam primetila. S tim u vezi, pričati i osećati nešto su dva različita pojma. Postoji jedna osoba u mom okruženju. Upoznali smo se pre neke tri godine. Čim smo stupili u kontakt, pričao je kako ide na neka učenja, seminare itd, ne bi li još nešto naučio, te da bude dovoljno dobar? Nije on to tako rekao, naravno, samo čitam između redova. Elem, nije to bio ni prvi ni poslednji uspešno završen njegov seminar, učenje, nova diploma ili sertifikat u nizu. A mislim da im je spisak impozantan. Znam, zato što smo trebali nešto raditi zajedno, te sam ja bila u neprilici, pošto nemam ni jedan sertifikat, dok ih on ima toliko da ih je zaista teško nabrojati. Pre nekog vremena, zamolio me je da učinim nešto za njega, no moja konstatacija je i dalje bila ista- on u sebi oduvek ima sve što mu je potrebno i ne trebaju mu sertifikati!
Desilo se da je meni zatrebala pomoć, te smo radili "čišćenje prostora" u kome živim zajedno, jer je meni bilo tada preteško samoj. Nakupilo se svega i svačega i nisam više mogla sama da izađem na kraj sa tim, te sam ga zamolila za pomoć. Desila se jedna situacija, gde smo oboje imali istu konstataciju, samo na dva različita načina. Tad je sam sebi napisao pismo u kome se podseća da mu ne treba više sertifikata, te da zaista ima sve u sebi. To je spoznao tako, što smo uradili istu stvar, na isti način, on majstor silnih zanata i ja, intuitivac sa diplomom u duši.
Mislim da nismo svi rođeni za sve. Ne mogu svi "energetski čistiti prostore" ni isceljivati druge. Niti mogu svi biti govornici, niti manipulatori, niti vođe, niti majstori. Ali, baš iz tog razloga, svi imamo svoje mesto baš tu gde jesmo. Jedino merilo da li radimo ono što treba da radimo je da li se mi osećamo dobro dok radimo to, kao i ljudi na koje utičemo našim postupcima, rečima ili mislima? To je sve! Nije baš jasno zašto se ljudi podređuju toliko bilo kome, posebno pojedincima dajući im da ih vode kroz te nove "fenomene" koji se, prirodno dešavaju. Možda zato što smo zaboravili ko smo i kolika je moć u nama samima? Možda zato što nismo shvatili da nas niko ne može inicirati u nešto što mi već ne posedujemo? Možda zato što i dalje ne verujemo sebi dovoljno da prihvatimo svu tu moć koju imamo? Možda.... prosto ne znamo šta sa njom da radimo? Ali, ni tu nam niko ne može pomoći, zapravo. Ako dozvolimo da nas pojedinci sprovedu svojim putevima, izgubili smo svoj. Smatram da imamo srce i dušu koja nas vodi taman tamo gde treba da budemo, ali da je trebamo početi slušati, najzad. Ništa nam neće promaći. Ni novo doba o kome pričaju, ni put kojim se do toga dolazi, ni način na koji dolazimo do toga. Jedino nam možda malo popravi bilans u novčanicima, ako shvatimo da smo tu iz svojih, ne tuđih razloga....
Jednostavnim sagledavanjem ljudi oko sebe, došla sam do zaključka da se niko promenio nije, pogotovo ne suštinski, ukoliko se pridružio nekoj sličnoj grupaciji. Samo pričaju o tim stvarima malo detaljnije, nego što su ranije i to je to. Nikakvog drugog pomaka nisam primetila. S tim u vezi, pričati i osećati nešto su dva različita pojma. Postoji jedna osoba u mom okruženju. Upoznali smo se pre neke tri godine. Čim smo stupili u kontakt, pričao je kako ide na neka učenja, seminare itd, ne bi li još nešto naučio, te da bude dovoljno dobar? Nije on to tako rekao, naravno, samo čitam između redova. Elem, nije to bio ni prvi ni poslednji uspešno završen njegov seminar, učenje, nova diploma ili sertifikat u nizu. A mislim da im je spisak impozantan. Znam, zato što smo trebali nešto raditi zajedno, te sam ja bila u neprilici, pošto nemam ni jedan sertifikat, dok ih on ima toliko da ih je zaista teško nabrojati. Pre nekog vremena, zamolio me je da učinim nešto za njega, no moja konstatacija je i dalje bila ista- on u sebi oduvek ima sve što mu je potrebno i ne trebaju mu sertifikati!
Desilo se da je meni zatrebala pomoć, te smo radili "čišćenje prostora" u kome živim zajedno, jer je meni bilo tada preteško samoj. Nakupilo se svega i svačega i nisam više mogla sama da izađem na kraj sa tim, te sam ga zamolila za pomoć. Desila se jedna situacija, gde smo oboje imali istu konstataciju, samo na dva različita načina. Tad je sam sebi napisao pismo u kome se podseća da mu ne treba više sertifikata, te da zaista ima sve u sebi. To je spoznao tako, što smo uradili istu stvar, na isti način, on majstor silnih zanata i ja, intuitivac sa diplomom u duši.
Mislim da nismo svi rođeni za sve. Ne mogu svi "energetski čistiti prostore" ni isceljivati druge. Niti mogu svi biti govornici, niti manipulatori, niti vođe, niti majstori. Ali, baš iz tog razloga, svi imamo svoje mesto baš tu gde jesmo. Jedino merilo da li radimo ono što treba da radimo je da li se mi osećamo dobro dok radimo to, kao i ljudi na koje utičemo našim postupcima, rečima ili mislima? To je sve! Nije baš jasno zašto se ljudi podređuju toliko bilo kome, posebno pojedincima dajući im da ih vode kroz te nove "fenomene" koji se, prirodno dešavaju. Možda zato što smo zaboravili ko smo i kolika je moć u nama samima? Možda zato što nismo shvatili da nas niko ne može inicirati u nešto što mi već ne posedujemo? Možda zato što i dalje ne verujemo sebi dovoljno da prihvatimo svu tu moć koju imamo? Možda.... prosto ne znamo šta sa njom da radimo? Ali, ni tu nam niko ne može pomoći, zapravo. Ako dozvolimo da nas pojedinci sprovedu svojim putevima, izgubili smo svoj. Smatram da imamo srce i dušu koja nas vodi taman tamo gde treba da budemo, ali da je trebamo početi slušati, najzad. Ništa nam neće promaći. Ni novo doba o kome pričaju, ni put kojim se do toga dolazi, ni način na koji dolazimo do toga. Jedino nam možda malo popravi bilans u novčanicima, ako shvatimo da smo tu iz svojih, ne tuđih razloga....
Comments
Post a Comment