Skip to main content

Poput reklama

    Negde mislim da imamo sklonost da odbacimo sve što je bilo poput tupog noža koji prezentuju na reklamama kao zastarelu tehniku, dok nam prezentuju super-ulta-giga-mega moderne aparate koji traju koliko i garancija za isti. Preispitujem sebe, pošto mi jako smeta olako odbacivanje onoga što je dobro i trudim se da napravim paralelu u vaspitanju, posvećivanju pažnje i svega onoga što roditelj treba da bude svom detetu.
  Ne znam kakvi su tekstovi u medijima bili kad sam ja bila dete, jer sam, jel te, bila dete. Ali danas se toliko priča o tome kako biti roditelj, da to malo para uši, mozak, inteligenciju i čovečnost. Prosto, da li je moguće objašnjavati nekome ko ne razume kako biti roditelj? Smatram da je to uzaludna rabota, jer ne možeš biti sa nekim dvadeset i četiri sata i objašnjavati mu posledice njegovih dela na sopstveno dete. Ili jesi ili nisi dobar roditelj. U svakom slučaju, garancije nema. Mnogi loši roditelji imaju fantastičnu decu i obrnuto. Valjda to tako treba da bude, ne znam. Nije to pravilo, naravno.
  Ali mnoge stvari tako olako odbacimo samo zato što je neko rekao ili smo videli na reklami da je novo bolje, a onda shvatili da smo pogrešili. Lično, više volim mašine za paradajz one od naših baka, nego ove nove, modernije. O mašinama za veš neću ni da diskutujem. Ovu novu svaki put ispratim pri centrifugiranju, ili sedim na njoj, dok je stara samo jednom skakala, dok je prala tepih! Staru ne mogu da prežalim, zapravo. Da mogu, sad bih je vratila i bila mirna. Naravno da volim novitete, ali volim da valjaju. Nove seckalice za sve i svašta nisu postojale ranije. Bar ne da ja znam, zato su mi fantastične.
   Mislim da se mnogo dajemo na ono što "kažu" da valja. Bilo to u medijima, bila reč o komšiluku, ljudima "od poverenja" ili bilo kome drugom. Nešto mislim da smo toliko izgubili veru u same sebe, da nam je preko potrebna spoljašnja potvrda. Da smo na pravom putu, da mislimo kao još neko tamo, da nismo sami, ni usamljeni, da idemo u nekom pravcu poput nekog tamo... A onda, predstavljamo se kao neko ko voli sam da pravi svoj put, isprobava nešto što niko nije, radi nešto što niko nije, bude ono što niko nije... Ne znam koliko smo svesni rascepa u nama? I koliko smo zalutali, poput reklama koje prezentuju nešto za šta ni sami ne mogu da tvrde da je dobro... 

Comments

Popular posts from this blog

Ja u očima drugih

Iz neobjašnjivih razloga, kad sam zašla u neke tinejdžerske godine i počela komunikaciju sa momcima, simpatijama, onima kojima sam se ja dopadala, nikad nisam bila stidljiva. Niti sam pokazivala da osećam da, zbog mojih fizičkih nedostataka ili osećaja potpuno bezvredne individue, nemam samopouzdanja. Naprotiv, svi su me doživljavali kao izuzetno samouverenu osobu. Dešavalo se da mi neki ljudi, godinama kasnije, priđu i kažu da su bili ludo zaljubljeni u mene, ali mi nisu smeli prići ni spomenuti to, jer su mislili da bi ih grubo odbila. Odbila da, grubo verovatno ne, ako ne preteraju neke granice. I nikad mi nije bilo jasno kako sam se to ponašala, šta je to napravilo taj štit oko mene, da je samo jedna osoba na svetu primetila da nešto krijem, i da se ne ponašam u skladu sa onim što osećam, moj najbolji drug iz onog velikog društva, Ć.   I nikad nisam bila od onih cura koje nešto posebno pate posle raskida sa momcima, gube glavu ili bilo šta slično. Kad se priča završi, ona je g...

Vesna Mihajlović

    Za mene, vreme kad smo priključili internet, je bilo nešto najbolje što je moglo da se desi. Po prirodi radoznala, a vrlo skučenog izvora informacija do tada, meni se otvorio prozor za švedski sto informacija. Naravno da mi je bilo jasno da nije svaka tačna, ali je bilo bitno da su tu negde i one prave. Meni je bilo teško doći do informacija pre interneta i zato što je materija koja me privlači u ono vreme bila negde skoro pa tabu- tema. Ne za mene, kojoj nije bilo teško pitati, već za druge koji mahom nisu imali pojma o čemu pričam. A vrlo često je moja okolina smatrala moja interesovanja čistim besmislicama.  I odjednom dolazi taj famozni google, sa svim što me interesuje na jednom mestu. Meni engleski nije strani jezik, dosta dobro baratam njime, ali mi je logično bilo da kuckam pitanja na srpskom. Ono što je interesantno, svaki put kad bih ukucala nešto i pritisnula tražilicu, jedno mesto se uvek pojavljivalo kao odgovor. Tu su bile informacije o teorijama zavera...

Tijana Grujić- ime koje čeka na svetsku reputaciju

   Kad sam upoznala ženu fantastičnih očiju, šarmantnu do besvesti, zanimljivu, duhovitu, nisam ni slutila da će, zapravo vrlo brzo, postati neizbežni deo moje svakodnevice, jer energija koju ona ima, duhovitost, originalnost u izražaju plene moju pažnju. Volim drugačije, volim unikate, volim kad neko poseduje kvalitet i nadograđuje ga. Njen talenat je neosporan, njena priča fantastična. Do sada. A mislim da će biti mnogo velika, samo joj treba dati vremena.   Volim ljude koji zrače. To najbolje vidiš kroz oči. Sijaju onim posebnim sjajem, znanim posebnima. Ona ga ima. Tijana je neko ko je uleteo u moj život i uneo drastične promene u njega. Ne poznajemo se dugo, ali se poznajemo dobro, rekla bih. Zašto? Prosto klikneš i to je to. Sa njom se upravo to desilo. Klik! Klik na upoznavanju, klik kroz komunikaciju, klik kroz energiju, klik kroz emociju... Sve je tu, sve kroz smeh, radost, lepršavost, jedinstvenost. Tijana je neko koga jedva čekam da čujem. Prepuna doživljaja,...