Mnoga učenja idu upravo u ovom pravcu, ali da li je baš tako? Da, prioritet jeste voleti sebe, da bi uopšte mogli da volimo druge. Dakle, mi volimo. Volimo i prijatelje i "neprijatelje". Da li nas svi vole? Mislim da su to opšte zablude da će nas svi voleti ako smo sami u stanju ljubavi. Jedino što tada menjamo je naše unutrašnje stanje. To je sve, ali to je sasvim dovoljno. Kao i činjenica da moramo biti svesni da nas neće svi voleti. I ne trebaju. Neki nas neće voleti jer im ne prijamo na prvu loptu, tako da ne moraju imati drugi valjan razlog za to, ali nas ne vole. Neki iz nerazumevanja onoga što mi jesmo. Neki iz nemogućnosti postizanja stanja ljubavi u kojem smo. Neki iz sasvim nekih petih razloga. Zaista je nebitno. Ali bitno je da mi ne osećamo drugačije emocije u sebi i da se trudimo da imamo što manje negativnih emocija u sebi.
Kad je moguće da voliš i budeš voljen u apsolutnom smislu? Kad si na istim energetskim talasima svesnosti čoveka ili ljudi sa kojima deliš prostor i vreme. Ako ste svi odbacili ego i potrebu nametanja isključivo svojih viđenja. No, ni to nije dovoljno. Potrebno je da budete bar sličnih, ako ne i istih shvatanja o važnim stvarima u vašem poimanju života. Ako su ta ubeđenja u suprotnosti, onda potirete energiju jedni drugima i ne rastete, već stagnirate. Dakle, bitno je dobro izabrati okruženje od koga očekujete ono što želite.
Pošto sam u poslednje vreme malo drugačije angažovana po pitanju nekih bitnih stvari u sklopu naše države, razmišljala sam o tome šta smo joj misaono uradili. Šta prizvali u naše živote na taj način? I kako iz toga izaći. Potičem iz mesta koje njegovi stanovnici sami nazivaju slepim crevom. To je mesto koje je imalo razvijenu industriju u odnosu na broj stanovnika samog grada i okolnih mesta. Svi su imali svoje mesto za rad i doprinos. Danas, preko devedeset posto toga je zatvoreno i rasprodato,a mali novi privrednici nisu dovoljni da podignu ekonomsku sliku grada ni blizu nekadašnje. Šta je sa našom zemljom? Mnogo je pljujemo, a mnogo je volimo. Toliko dugo slično pričamo o našoj državi, koja slovi za prelepu, prebogatu zemlju. Samo neiskorišćenih kapaciteta. Da nismo prizvali sve to loše svojim mislima kojima "hranimo" našu zemlju? U proteklih preko dvadeset i pet godina masa našeg naroda govori kako je ovde teško, kako ništa ne valja, kako sve odlazi u sunovrat i slično. A u isto vreme, stvorili smo porodice, digli decu, dobili unučad, napatili se- da, ali idemo dalje.
Šta bi se desilo kad bi dalje išli obrnuto? Da, teško je, ali ja volim svoju zemlju koja je divna i predivna i koja me je hranila i pojila sve ovo vreme, dok sam ja pljuvala po njoj! Da, teško je, ali ja ću učiniti sve da bude lakše. Meni u kasnijem nekom periodu i onima koji ostaju iza mene. Da, teško je, ali pod punom odgovornošću prihvatam da učinim sve što mogu da ću uraditi dobro za svakog. Volim ovu zemlju u kojoj živim i želim svoje unuke da gledam kako prosperiraju tu, kraj mene. Šta ako počnemo da obraćamo pažnju na sve ovo lepo što nas okružuje i počnemo biti duboko zahvalni za to? Šta ako nam naša zemlja počne vraćati tu ljubav, po principu voli i voleću te? Šta ako se iznenadimo količinom ljubavi kojom naša zemlja voli nas? Šta ako mi prvi počnemo da je svesno volimo? Negde smatram da je naša zemlja kao biljka koja je bila okružena štetnim zračenjima, jer joj nismo davali dovoljno lepih emocija, te je počela da truli. Isto tako smatram da nije kasno da preokrenemo sve što možemo i počnemo je hraniti onim od čega će postati jaka i plodna. Nije kasno da je počnemo voleti onako kako ona to zaslužuje. Volimo je i bićemo voljeni.
Kad je moguće da voliš i budeš voljen u apsolutnom smislu? Kad si na istim energetskim talasima svesnosti čoveka ili ljudi sa kojima deliš prostor i vreme. Ako ste svi odbacili ego i potrebu nametanja isključivo svojih viđenja. No, ni to nije dovoljno. Potrebno je da budete bar sličnih, ako ne i istih shvatanja o važnim stvarima u vašem poimanju života. Ako su ta ubeđenja u suprotnosti, onda potirete energiju jedni drugima i ne rastete, već stagnirate. Dakle, bitno je dobro izabrati okruženje od koga očekujete ono što želite.
Pošto sam u poslednje vreme malo drugačije angažovana po pitanju nekih bitnih stvari u sklopu naše države, razmišljala sam o tome šta smo joj misaono uradili. Šta prizvali u naše živote na taj način? I kako iz toga izaći. Potičem iz mesta koje njegovi stanovnici sami nazivaju slepim crevom. To je mesto koje je imalo razvijenu industriju u odnosu na broj stanovnika samog grada i okolnih mesta. Svi su imali svoje mesto za rad i doprinos. Danas, preko devedeset posto toga je zatvoreno i rasprodato,a mali novi privrednici nisu dovoljni da podignu ekonomsku sliku grada ni blizu nekadašnje. Šta je sa našom zemljom? Mnogo je pljujemo, a mnogo je volimo. Toliko dugo slično pričamo o našoj državi, koja slovi za prelepu, prebogatu zemlju. Samo neiskorišćenih kapaciteta. Da nismo prizvali sve to loše svojim mislima kojima "hranimo" našu zemlju? U proteklih preko dvadeset i pet godina masa našeg naroda govori kako je ovde teško, kako ništa ne valja, kako sve odlazi u sunovrat i slično. A u isto vreme, stvorili smo porodice, digli decu, dobili unučad, napatili se- da, ali idemo dalje.
Šta bi se desilo kad bi dalje išli obrnuto? Da, teško je, ali ja volim svoju zemlju koja je divna i predivna i koja me je hranila i pojila sve ovo vreme, dok sam ja pljuvala po njoj! Da, teško je, ali ja ću učiniti sve da bude lakše. Meni u kasnijem nekom periodu i onima koji ostaju iza mene. Da, teško je, ali pod punom odgovornošću prihvatam da učinim sve što mogu da ću uraditi dobro za svakog. Volim ovu zemlju u kojoj živim i želim svoje unuke da gledam kako prosperiraju tu, kraj mene. Šta ako počnemo da obraćamo pažnju na sve ovo lepo što nas okružuje i počnemo biti duboko zahvalni za to? Šta ako nam naša zemlja počne vraćati tu ljubav, po principu voli i voleću te? Šta ako se iznenadimo količinom ljubavi kojom naša zemlja voli nas? Šta ako mi prvi počnemo da je svesno volimo? Negde smatram da je naša zemlja kao biljka koja je bila okružena štetnim zračenjima, jer joj nismo davali dovoljno lepih emocija, te je počela da truli. Isto tako smatram da nije kasno da preokrenemo sve što možemo i počnemo je hraniti onim od čega će postati jaka i plodna. Nije kasno da je počnemo voleti onako kako ona to zaslužuje. Volimo je i bićemo voljeni.
Comments
Post a Comment