Kad sam napunila osamnaest godina, naveliko je već bila jedna "idilična" politička slika u zenitu. Kao mlada, buntovnik, ukoliko je previše nečega, bilo čega ili koga, mene bi to jako iritiralo. A u ono vreme, ne postoje vesti, zabavna emisija ili bilo koja druga koja nije spominjala aktuelnog predsednika i njegovu politiku. Ne ulazim u ispravnost ili ne njegove vladavine, već svoje poimanje njega kao prezastupljenog u mom životu, iako sam televizor imala priliku da slušam (iz neke druge prostorije) dok je moj pokojni otac vredno pratio sve te vesti i dešavanja. Stoga, kad sam prvi put izašla na glasanje, ne znajući ničije programe ni obećanja, glasala sam za nekog drugog. Samo da njega više ne vidim u tolikoj meri na tom televizoru, a ni u medijima. Ti izbori su poništeni, a njegova vladavina se nastavila i posle njega.
Sve u svemu, ako se po jutru dan poznaje, nikad niko nije izabran od onih za koje sam glasala. Zaključujem da nemam puno veze sa političkim aktuelnostima u kojima toliki uživaju. Dakle, politički sam operisana. Od svih tih odlučivanja oko vođenja države, smatram da što se mi više trudimo da bolje izaberemo, nekako odemo u pogrešnom pravcu i sve nam je nekako daleko od onoga što smo hteli. Stoga odlučih da ću da odlučujem o jedinom o čemu mogu.
Svako malo, glasamo ovde u kući. Koji ručak ćemo jesti, koji kolač napraviti, koji smuti, kakav novi recept isprobati, šta ćemo raditi, kuda ići, čega se igrati, o čemu pričati.... Parlamentarne odluke budu donesene u duhu autonomije, nad kojom neko od nas ima moć. Tako mi politišemo u svom životu. Isto tako vodimo beskrajne razgovore i zasedanja o svemu i svačemu što je aktuelno u tom momentu. A desi se da nađemo rešenja za mnoge stvari odmah, ali neka ostanu nerešena. Zato oko njih zasedamo češće. I nije nam loša ta dominacija u svojoj branši. Recimo, podeljena koordinaciona prava dovode do toga da funkcionisanje zajednice biva pravi eksperiment u spajanju nespojivog.I ide nekako. Ide na dobro. Sav ovaj široki dijapazon različitosti je doveo do želje pojedinaca, skoro svih, da učine razliku. Svako u svom domenu. Stoga nam ostaje da pratimo situacije i da uskačemo jedni drugima kad odluka krene da se realizuje. Čekaju se pravi momenti, priprema se sve što se može pre toga, a o svemu se razgovara. I to vrlo studiozno. Do detalja.
Iz svega toga zaključih da ja jako volim moju politiku i glasanje za boljitak u ime najvećeg dobra za sve! Ta mi ideja, ona iskrena, duboka, oduvek prija, te joj se uvek vraćam. I dok smo vodili sve te razgovore, ona najveća poveznica između svih nas u našoj zajednici je ista i ide u pravcu pomoći drugima. Na različite načine, ali humanost u malom je toliko divna za svaki razgovor, ideju, temu, razradu i zaključak. A onda i dela. U poslednje vreme, dešavaju se mnogi razgovori na tu temu. Isto tako mnoge ideje sevaju kao munje. A svaka od njih nalazi svoje mesto u nekom tamo vremenu koje dolazi i čeka da se složi na svoje mesto kao puzle, da bi popločali put kojim želimo ići. A ono još lepše od svega je upravo potreba da ta ideja potvrdi zajedništvo u kojem živimo. Zato glasam za život pun humanosti i ljubavi prema svemu onome što je dobro!
Sve u svemu, ako se po jutru dan poznaje, nikad niko nije izabran od onih za koje sam glasala. Zaključujem da nemam puno veze sa političkim aktuelnostima u kojima toliki uživaju. Dakle, politički sam operisana. Od svih tih odlučivanja oko vođenja države, smatram da što se mi više trudimo da bolje izaberemo, nekako odemo u pogrešnom pravcu i sve nam je nekako daleko od onoga što smo hteli. Stoga odlučih da ću da odlučujem o jedinom o čemu mogu.
Svako malo, glasamo ovde u kući. Koji ručak ćemo jesti, koji kolač napraviti, koji smuti, kakav novi recept isprobati, šta ćemo raditi, kuda ići, čega se igrati, o čemu pričati.... Parlamentarne odluke budu donesene u duhu autonomije, nad kojom neko od nas ima moć. Tako mi politišemo u svom životu. Isto tako vodimo beskrajne razgovore i zasedanja o svemu i svačemu što je aktuelno u tom momentu. A desi se da nađemo rešenja za mnoge stvari odmah, ali neka ostanu nerešena. Zato oko njih zasedamo češće. I nije nam loša ta dominacija u svojoj branši. Recimo, podeljena koordinaciona prava dovode do toga da funkcionisanje zajednice biva pravi eksperiment u spajanju nespojivog.I ide nekako. Ide na dobro. Sav ovaj široki dijapazon različitosti je doveo do želje pojedinaca, skoro svih, da učine razliku. Svako u svom domenu. Stoga nam ostaje da pratimo situacije i da uskačemo jedni drugima kad odluka krene da se realizuje. Čekaju se pravi momenti, priprema se sve što se može pre toga, a o svemu se razgovara. I to vrlo studiozno. Do detalja.
Iz svega toga zaključih da ja jako volim moju politiku i glasanje za boljitak u ime najvećeg dobra za sve! Ta mi ideja, ona iskrena, duboka, oduvek prija, te joj se uvek vraćam. I dok smo vodili sve te razgovore, ona najveća poveznica između svih nas u našoj zajednici je ista i ide u pravcu pomoći drugima. Na različite načine, ali humanost u malom je toliko divna za svaki razgovor, ideju, temu, razradu i zaključak. A onda i dela. U poslednje vreme, dešavaju se mnogi razgovori na tu temu. Isto tako mnoge ideje sevaju kao munje. A svaka od njih nalazi svoje mesto u nekom tamo vremenu koje dolazi i čeka da se složi na svoje mesto kao puzle, da bi popločali put kojim želimo ići. A ono još lepše od svega je upravo potreba da ta ideja potvrdi zajedništvo u kojem živimo. Zato glasam za život pun humanosti i ljubavi prema svemu onome što je dobro!
Comments
Post a Comment