Kad sam upoznala ženu fantastičnih očiju, šarmantnu do besvesti, zanimljivu, duhovitu, nisam ni slutila da će, zapravo vrlo brzo, postati neizbežni deo moje svakodnevice, jer energija koju ona ima, duhovitost, originalnost u izražaju plene moju pažnju. Volim drugačije, volim unikate, volim kad neko poseduje kvalitet i nadograđuje ga. Njen talenat je neosporan, njena priča fantastična. Do sada. A mislim da će biti mnogo velika, samo joj treba dati vremena.
Volim ljude koji zrače. To najbolje vidiš kroz oči. Sijaju onim posebnim sjajem, znanim posebnima. Ona ga ima. Tijana je neko ko je uleteo u moj život i uneo drastične promene u njega. Ne poznajemo se dugo, ali se poznajemo dobro, rekla bih. Zašto? Prosto klikneš i to je to. Sa njom se upravo to desilo. Klik! Klik na upoznavanju, klik kroz komunikaciju, klik kroz energiju, klik kroz emociju... Sve je tu, sve kroz smeh, radost, lepršavost, jedinstvenost. Tijana je neko koga jedva čekam da čujem. Prepuna doživljaja, dogodovština i priča, obogaćuje moju svakodnevicu na taj neki poseban, njoj svojstven način.
Ko je Tijana Grujić? Tijana je slikarka. Profesor likovne umetnosti. Tijana preko petnaest godina stvara. A njeni radovi su viđeni u njenom rodnom Bečeju, Novom Sadu, Beogradu, Samoboru... A onda je otišla u Nju Jork, gde je predstavila svoje radove i razdrmala Američku elitu. Tijana je neko ko je brendirao svoje ime i stvorila svoju modnu liniju odeće, tašni, novčanika i notesa printanih njenim dizajnom. Njena priča je prisutna ovde, u Srbiji, a preti da osvoji svet. Vrlo brzo. Svi znamo prepreke koje nam se nameću na putu ka vrhu, posebno u poslednjih nekoliko godina kod nas. Pored svega, ona je uspela da uradi toliko toga. Pri tom je samohrana majka dva predivna, talentovana sina, sa kojima ima fantastičan odnos, pun ljubavi, poštovanja i poverenja. Ono što je fantastično u toj priči je upravo taj osećaj zajedništva koji imaju njih troje. Njen sin, njen prvenac, je osmislio logo koji stoji na Tijaninom brendu. A svo troje su talentovani umetnici. Mene fascinira koliko Tijana vremena provodi usmeravajući njih dvojicu ka pravim vrednostima u životu i radu, te ophođenju sa drugima.
Pouzdano znam da bi se ogromna većina ljudi srušila od umora, kad bi makar deo nedelje provodili poput nje. Ona stigne i odvesti sina na bazen i biti majka i ćerka i prijatelj i sagovornik i savetodavac i rame za plakanje i sve to podnositi uz obaveznu dozu humora. A usput slika, noću pogotovo. Do ranih jutarnjih sati. Onda odrema. To nije spavanje. Ne može se tako nazvati. I sve ispočetka. Odspava, kad je baš umor savlada, te joj je potrebna, zapravo, dupla dremka. To je sve.
Ono što još fascinira kod nje je činjenica da je u periodu kad joj treba sve ono što nema. Prostor, vreme, podrška, pomoć.. da bi mogla da nastavi dalje i ostvari svoj san. Njen san ne podrazumeva samo njen uspeh. Tu su i njena deca koja neizbežno idu njenim stopama, u smislu umetničkog života i stvaranja. Tu su i ljudi koji polažu velike nade u nastavak saradnje sa njom u smislu dizajnerskog rada i predstavljanja naše zemlje po celom svetu. Tu su i... mnogi drugi koje Tijana ima želju da podstakne da slede svoje snove. Tijana je neko ko i privatno pomaže talentovanoj deci da budu što bolji i ostvare se kroz svoj rad. Tijana je neko ko radi i sa decom sa posebnim potrebama ( e tu bih volela da je čujete kako priča o njima sa puno ljubavi i empatije, kad urade ono što su naumili!). Tijana je neko čiji je trag posejan svagde kud je kročila. Prosto ne možete da izbegnete tu magnetnu ličnost koja pleni svojim osmehom, stavom i harizmom.
Dok pratim njenu priču i gledam koliko se bori da pronađe načine da nastavi sa svojim radovima i izložbama, ne mogu da se ne setim mog komšije, takođe slikara, koji se sam borio, dok se nije našao među svetskim imenima umetnika. Njegove reči oslikavaju trenutno stanje kod Tijane: " E moja Marija, niko te ovde ne gleda dok ne uspeš! A onda te svojataju i tapšu po ramenu kao da su oduvek bili tu za tebe!" I Tijana se bori, teško otvara vrata, mnoga obećanja za pratnju određenih dešavanja preko potrebnih da nastavi dalje, ostaju pusta. Volela bih da joj pomognemo, ko god može, koliko može. Poznajem je, nikad neće zaboraviti, a uradiće mnogo više da bi se odužila. Sad je vreme da se pogura. Nije dovoljan članak u malim, lokalnim novinama. Nije dovoljno reći da će sve biti u redu. Nju zovu galerije iz celog sveta! Zovu i mole da dođe, smanjuju joj cene, samo da se pojavi! A ona... da ponovim? Samohrana majka dva sina! Želje je potrebno potkrepiti, slike njene kupiti, pomoći koliko možemo da napiše već jednom galerijama po Evropi, Rusiji, Americi i dalje, da dolazi, jer najzad može! Potapšimo je po ramenu sada, dok joj pomažemo da uspe! Kao ljudi, kao neko ko voli da vidi da je neko naš uspeo u svetu! Neko o kome možemo pričati našoj deci kao primer nekoga ko se bori za svoj san! I ko je u tome uspeo!
Volim ljude koji zrače. To najbolje vidiš kroz oči. Sijaju onim posebnim sjajem, znanim posebnima. Ona ga ima. Tijana je neko ko je uleteo u moj život i uneo drastične promene u njega. Ne poznajemo se dugo, ali se poznajemo dobro, rekla bih. Zašto? Prosto klikneš i to je to. Sa njom se upravo to desilo. Klik! Klik na upoznavanju, klik kroz komunikaciju, klik kroz energiju, klik kroz emociju... Sve je tu, sve kroz smeh, radost, lepršavost, jedinstvenost. Tijana je neko koga jedva čekam da čujem. Prepuna doživljaja, dogodovština i priča, obogaćuje moju svakodnevicu na taj neki poseban, njoj svojstven način.
Ko je Tijana Grujić? Tijana je slikarka. Profesor likovne umetnosti. Tijana preko petnaest godina stvara. A njeni radovi su viđeni u njenom rodnom Bečeju, Novom Sadu, Beogradu, Samoboru... A onda je otišla u Nju Jork, gde je predstavila svoje radove i razdrmala Američku elitu. Tijana je neko ko je brendirao svoje ime i stvorila svoju modnu liniju odeće, tašni, novčanika i notesa printanih njenim dizajnom. Njena priča je prisutna ovde, u Srbiji, a preti da osvoji svet. Vrlo brzo. Svi znamo prepreke koje nam se nameću na putu ka vrhu, posebno u poslednjih nekoliko godina kod nas. Pored svega, ona je uspela da uradi toliko toga. Pri tom je samohrana majka dva predivna, talentovana sina, sa kojima ima fantastičan odnos, pun ljubavi, poštovanja i poverenja. Ono što je fantastično u toj priči je upravo taj osećaj zajedništva koji imaju njih troje. Njen sin, njen prvenac, je osmislio logo koji stoji na Tijaninom brendu. A svo troje su talentovani umetnici. Mene fascinira koliko Tijana vremena provodi usmeravajući njih dvojicu ka pravim vrednostima u životu i radu, te ophođenju sa drugima.
Pouzdano znam da bi se ogromna većina ljudi srušila od umora, kad bi makar deo nedelje provodili poput nje. Ona stigne i odvesti sina na bazen i biti majka i ćerka i prijatelj i sagovornik i savetodavac i rame za plakanje i sve to podnositi uz obaveznu dozu humora. A usput slika, noću pogotovo. Do ranih jutarnjih sati. Onda odrema. To nije spavanje. Ne može se tako nazvati. I sve ispočetka. Odspava, kad je baš umor savlada, te joj je potrebna, zapravo, dupla dremka. To je sve.
Ono što još fascinira kod nje je činjenica da je u periodu kad joj treba sve ono što nema. Prostor, vreme, podrška, pomoć.. da bi mogla da nastavi dalje i ostvari svoj san. Njen san ne podrazumeva samo njen uspeh. Tu su i njena deca koja neizbežno idu njenim stopama, u smislu umetničkog života i stvaranja. Tu su i ljudi koji polažu velike nade u nastavak saradnje sa njom u smislu dizajnerskog rada i predstavljanja naše zemlje po celom svetu. Tu su i... mnogi drugi koje Tijana ima želju da podstakne da slede svoje snove. Tijana je neko ko i privatno pomaže talentovanoj deci da budu što bolji i ostvare se kroz svoj rad. Tijana je neko ko radi i sa decom sa posebnim potrebama ( e tu bih volela da je čujete kako priča o njima sa puno ljubavi i empatije, kad urade ono što su naumili!). Tijana je neko čiji je trag posejan svagde kud je kročila. Prosto ne možete da izbegnete tu magnetnu ličnost koja pleni svojim osmehom, stavom i harizmom.
Dok pratim njenu priču i gledam koliko se bori da pronađe načine da nastavi sa svojim radovima i izložbama, ne mogu da se ne setim mog komšije, takođe slikara, koji se sam borio, dok se nije našao među svetskim imenima umetnika. Njegove reči oslikavaju trenutno stanje kod Tijane: " E moja Marija, niko te ovde ne gleda dok ne uspeš! A onda te svojataju i tapšu po ramenu kao da su oduvek bili tu za tebe!" I Tijana se bori, teško otvara vrata, mnoga obećanja za pratnju određenih dešavanja preko potrebnih da nastavi dalje, ostaju pusta. Volela bih da joj pomognemo, ko god može, koliko može. Poznajem je, nikad neće zaboraviti, a uradiće mnogo više da bi se odužila. Sad je vreme da se pogura. Nije dovoljan članak u malim, lokalnim novinama. Nije dovoljno reći da će sve biti u redu. Nju zovu galerije iz celog sveta! Zovu i mole da dođe, smanjuju joj cene, samo da se pojavi! A ona... da ponovim? Samohrana majka dva sina! Želje je potrebno potkrepiti, slike njene kupiti, pomoći koliko možemo da napiše već jednom galerijama po Evropi, Rusiji, Americi i dalje, da dolazi, jer najzad može! Potapšimo je po ramenu sada, dok joj pomažemo da uspe! Kao ljudi, kao neko ko voli da vidi da je neko naš uspeo u svetu! Neko o kome možemo pričati našoj deci kao primer nekoga ko se bori za svoj san! I ko je u tome uspeo!
Comments
Post a Comment