Skip to main content

Razlika u prevazilaženju prepreka

Trenutno se kod mene dešava brdo stvari koje treba razrešiti. Suočavamo se sa stvarima koje nam svima teško padaju, ali idemo napred. Imamo cilj koji želimo dostići, a dolazak do njega znači upravo ovo što radimo- suočavanje sa stvarima koje moraju biti rešene.
  Interesantno je da, kad sam počela pisati blog, monitor od računara prestao da radi, zbog problema sa strujom koji smo imali u ovom podstanarskom stanu. Mesecima smo muku mučili sa tim problemom. U međuvremenu, zamenili monitor, ali je i on prestao da radi vrlo brzo, te smo koristili internet isključivo preko mobilnih telefona. U međuvremenu, kupila sam lap top kojim sam se služila nekoliko meseci. Juče, vrlo bitan dokument trebam da obradim pre nego ga prosledim dalje. Moj sin uzme sredstvo za pranje prozora koje sam odložila dok mi ponovo ne zatreba i skoro natopio moj lap top! Sa sve krpom za brisanje u drugoj ruci, koju, naravno, nije upotrebio!
   Nekoliko ljudi mi je sugerisalo da to mora da je "znak" da trebam odložiti prosleđivanje tog dokumenta, ali u tom slučaju, otvara se mogućnost za manipulacije koje ne želim, kao i odlaganja našeg cilja zbog mizernih izgovora.
  Dakle, dokument napisan, biće prosleđen sutra. Život ide dalje, lap top se suši, a ja pišem ovo na mom telefonu!
  Ako dozvolimo da nam gluposti zaustave život, onda će nas krupne stvari srušiti! Zato uradimo sve što možemo dok god postoji način da to izvedemo do kraja! I ostavimo izgovore za one koji u startu sebe osuđuju na propast! 

Comments

Popular posts from this blog

Ja u očima drugih

Iz neobjašnjivih razloga, kad sam zašla u neke tinejdžerske godine i počela komunikaciju sa momcima, simpatijama, onima kojima sam se ja dopadala, nikad nisam bila stidljiva. Niti sam pokazivala da osećam da, zbog mojih fizičkih nedostataka ili osećaja potpuno bezvredne individue, nemam samopouzdanja. Naprotiv, svi su me doživljavali kao izuzetno samouverenu osobu. Dešavalo se da mi neki ljudi, godinama kasnije, priđu i kažu da su bili ludo zaljubljeni u mene, ali mi nisu smeli prići ni spomenuti to, jer su mislili da bi ih grubo odbila. Odbila da, grubo verovatno ne, ako ne preteraju neke granice. I nikad mi nije bilo jasno kako sam se to ponašala, šta je to napravilo taj štit oko mene, da je samo jedna osoba na svetu primetila da nešto krijem, i da se ne ponašam u skladu sa onim što osećam, moj najbolji drug iz onog velikog društva, Ć.   I nikad nisam bila od onih cura koje nešto posebno pate posle raskida sa momcima, gube glavu ili bilo šta slično. Kad se priča završi, ona je gotov

Vesna Mihajlović

    Za mene, vreme kad smo priključili internet, je bilo nešto najbolje što je moglo da se desi. Po prirodi radoznala, a vrlo skučenog izvora informacija do tada, meni se otvorio prozor za švedski sto informacija. Naravno da mi je bilo jasno da nije svaka tačna, ali je bilo bitno da su tu negde i one prave. Meni je bilo teško doći do informacija pre interneta i zato što je materija koja me privlači u ono vreme bila negde skoro pa tabu- tema. Ne za mene, kojoj nije bilo teško pitati, već za druge koji mahom nisu imali pojma o čemu pričam. A vrlo često je moja okolina smatrala moja interesovanja čistim besmislicama.  I odjednom dolazi taj famozni google, sa svim što me interesuje na jednom mestu. Meni engleski nije strani jezik, dosta dobro baratam njime, ali mi je logično bilo da kuckam pitanja na srpskom. Ono što je interesantno, svaki put kad bih ukucala nešto i pritisnula tražilicu, jedno mesto se uvek pojavljivalo kao odgovor. Tu su bile informacije o teorijama zavera, o vanzemaljc

Smrt mog muža

  Živeli smo skoro godinu dana zajedno. Za to vreme, tih devedeset i treće i devedeset i četvrte smo obišli njegovu rodbinu u obližnjim mestima, bili kod njegovih rođaka u Borovu Naselju. Odatle se skoro celim putem vratili peške, jer nije bilo prevoza, a on je morao na posao sutradan. Bili kod mojih na severu Srbije. Izlazili,  zabavljali se, smejali, planirali, uživali. Da nije bilo uticaja sa strane.    Moji roditelji su, bez obzira na to što sam ja bila u drugom stanju, insistirali da mi vodimo život onako kako su ga oni zamislili. Neću da grešim dušu, mama je tu bila glavni akter. Tata bi dolazio sa njom u kontrole i po nekoliko puta dnevno. Da vide da li smo se probudili, šta smo jeli, da li sam skuvala, šta sam skuvala, da li sam oprala veš, spremila kuću, namestila i razmestila krevet, ko nam dolazi u goste, kako se ponašam, šta sam kome ispričala, zašto sam ispričala.... Valjda je bila sreća što mi je sama trudnoća bila takva da sam jako malo spavala. Oko sat i po do dva u to