Skip to main content

Razlika u prevazilaženju prepreka

Trenutno se kod mene dešava brdo stvari koje treba razrešiti. Suočavamo se sa stvarima koje nam svima teško padaju, ali idemo napred. Imamo cilj koji želimo dostići, a dolazak do njega znači upravo ovo što radimo- suočavanje sa stvarima koje moraju biti rešene.
  Interesantno je da, kad sam počela pisati blog, monitor od računara prestao da radi, zbog problema sa strujom koji smo imali u ovom podstanarskom stanu. Mesecima smo muku mučili sa tim problemom. U međuvremenu, zamenili monitor, ali je i on prestao da radi vrlo brzo, te smo koristili internet isključivo preko mobilnih telefona. U međuvremenu, kupila sam lap top kojim sam se služila nekoliko meseci. Juče, vrlo bitan dokument trebam da obradim pre nego ga prosledim dalje. Moj sin uzme sredstvo za pranje prozora koje sam odložila dok mi ponovo ne zatreba i skoro natopio moj lap top! Sa sve krpom za brisanje u drugoj ruci, koju, naravno, nije upotrebio!
   Nekoliko ljudi mi je sugerisalo da to mora da je "znak" da trebam odložiti prosleđivanje tog dokumenta, ali u tom slučaju, otvara se mogućnost za manipulacije koje ne želim, kao i odlaganja našeg cilja zbog mizernih izgovora.
  Dakle, dokument napisan, biće prosleđen sutra. Život ide dalje, lap top se suši, a ja pišem ovo na mom telefonu!
  Ako dozvolimo da nam gluposti zaustave život, onda će nas krupne stvari srušiti! Zato uradimo sve što možemo dok god postoji način da to izvedemo do kraja! I ostavimo izgovore za one koji u startu sebe osuđuju na propast! 

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Ja u očima drugih

Iz neobjašnjivih razloga, kad sam zašla u neke tinejdžerske godine i počela komunikaciju sa momcima, simpatijama, onima kojima sam se ja dopadala, nikad nisam bila stidljiva. Niti sam pokazivala da osećam da, zbog mojih fizičkih nedostataka ili osećaja potpuno bezvredne individue, nemam samopouzdanja. Naprotiv, svi su me doživljavali kao izuzetno samouverenu osobu. Dešavalo se da mi neki ljudi, godinama kasnije, priđu i kažu da su bili ludo zaljubljeni u mene, ali mi nisu smeli prići ni spomenuti to, jer su mislili da bi ih grubo odbila. Odbila da, grubo verovatno ne, ako ne preteraju neke granice. I nikad mi nije bilo jasno kako sam se to ponašala, šta je to napravilo taj štit oko mene, da je samo jedna osoba na svetu primetila da nešto krijem, i da se ne ponašam u skladu sa onim što osećam, moj najbolji drug iz onog velikog društva, Ć.   I nikad nisam bila od onih cura koje nešto posebno pate posle raskida sa momcima, gube glavu ili bilo šta slično. Kad se priča završi, ona je g...
Post a Comment
Read more

Nastasja Nedimović, žena, majka, sestra, čovek, borac

   Pre malo dana sam saznala za "neku tamo" Nastasju Nedimović i njenoj borbi za goli život. Da, ona je meni bila "neka tamo" zato što ne pratim vesti, ne pratim dešavanja na medijima, samim tim ni sport. Silom prilika, najčešći program koji je kod nas upaljen su crtani filmovi. A naveče, kad moj sin zaspe, obično drugi gledaju nešto svoje. Stoga sam mnogo neupućena u skoro sva dešavanja koja su mnogima uobičajena svakodnevica. Da li ste vi čuli za Nastasju Nedimović? Odlično ako jeste. Ja zaista nisam do neki dan.   Kad sam pročitala delić njene priče, koja kaže da je u šestom mesecu druge trudnoće, morala roditi dete pre vremena, zbog raka koštane srži koji je otkrila tada, te da je prilikom tog zahvata imala dva preloma, jer su joj kosti postale toliko krhke, zamislila sam se. Možete li vi da zamislite taj bol prilikom samog porođaja? A bol koji prožima celo biće novopečene majke koja ne sme svoje dete da uzme u naručje, da joj se kosti ne bi slomile? A bol kad...
Post a Comment
Read more

Na rubu života

   Postoji onaj osećaj kad sve boli, ali znate da taj bol dolazi u naletima, te liči na rađanje nečega novog, nečega drugačijeg. Ovaj kod mene nije to. Ovo je konstantni bol usled pritiska koji se stvara sa svih strana bez mogućnosti skorog prestanka. Ovo je konstanta koja vapi za novim. Ali i dalje ne liči na porođaj. Nekoliko dana smo pod temperaturom. Ne postoji ništa što može majku više da iscrpi od bolesti deteta, makar i kratkotrajne. Zato su za mene majke sa hronično bolesnom decom pravi heroji. Ono što mi, obične majke, toliko teško podnosimo, a traje samo nekoliko dana ili malo više od toga, one žive svakodnevno godinama.   Danas prebiram po jučerašnjici. Ne znam koliko je to pametno u ovim okolnostima, jer nije bilo baš mnogo lepog tamo negde. Ali nije bilo ni ovakvog pritiska. Stoga je ili bilo lepše, lakše ili sam zaboravila koliko je bilo teško. Danas prvi put o juče razmišljam kao o nečemu čemu se u mislima treba vratiti, radi uspostavljanja nekog unutrašn...
Post a Comment
Read more