Marija Namerno Drugačija

   Brak je, za mene, trebala biti zajednica u kojoj dvoje ljudi žive usmereni ka istom cilju, sa sličnim razmišljanjem, gde dopunjuju jedno drugo, puno tolerancije, komunikacije i ljubavi. U mom braku, ljubav se izgubila negde na putu ka nigde. Nismo imali zajedničke ciljeve. Zapravo, ništa zajedničko, sem dece. A opet, možda i jesmo, ali u nedostatku komunikacije, ja nisam znala šta je njegov cilj. Pretpostavljam da nije ni on. U svakom slučaju, znam da mi je smetalo mnogo toga. Smetalo mi je što nema volju da nađe načina da pružimo deci više. Smetalo mi je što moram da ga opominjem da pogleda decu, da obrati pažnju na njih, da im se posveti bar na kratko. Smetalo mi je što, pored troje dece, moram da pratim i šta on radi i usmeravam ga ka nekom ispunjenijem mestu. Smetalo mi je što nema inicijativu za ništa. Što ja moram da organizujem i šetnje i sve ostale aktivnosti. Smetalo mi je što se ne seti da, kad ide u posetu bilo kome od rodbine, ne stavi decu u auto, da idu sa njim. Smet