Marija Namerno Drugačija

   Ne, ti nisi doterana najnovijim modnim krikom! Ne, ti nisi ona koja ide na manikire, pedikire, frizure jednom nedeljno ili već,  kao po propisanom receptu od lekara! Ti si davno zaboravila na sebe, samo zato što si majka! Živeći sama u zemlji gde je siromaštvo postalo podrazumevano, snalazila si se na sve moguće načine da zaradiš tu krvavu koru hleba za svoja čeda! Ti si ona koja je rasprodala sve što se moglo rasprodati, a bilo je samo tvoje, ono što si dobijala od nekada dragih ljudi za tebi bitne datume! Al, ko je bitniji od tvojih čeda? Ti si ona, koja se snalazila kad je nemaština ušla na velika vrata u vaš život, tako da si držala do svog dostojanstva čuvajući tako obraz svoje dece! Više se ne sećam da li si učena tako ili si sama po sebi takva, ali tebi je dostojanstvo pošteno zarađenog dinara, važnije od prljavog novca, svakako stečenog! Kakav primer ćeš, majko, ostaviti svojoj deci ako prljavim igrama ljude stvaraš? Ti si ona koja je godinama nosila odeću iz osnovne i sred

    Oduvek sam znala da ću raditi humanitarni rad. Ne znam koliko je humanosti u delu ljudi koji ignoriše potrebe drugih, ali očekujem one koji se ne boje pogledati situaciju u oči i rešiti je. Ono što je nastalo, kao neminovna posledica ulaska u novi početak, je nedostatak vremena. Realno, bilo je perioda kad zaista nisam imala vremena za ništa drugo, sem obaveza. Deca su mi, svejedno, na prvom mestu i u tim okolnostima, što bi trebalo da se podrazumeva. No, sada je potpuno drugačije. Iako tek treba da nastupi prvi mesec od realnog otvaranja kancelarije, dešava se to da se posao ne završava kad istekne onih osam časova radnog vremena. Apsolutno sve moje budno vreme je nekako usmereno na posao. Ne iz potrebe, već pukog zadovoljstva. I konstantno stižu nove ideje, mogli bi uraditi i ovo i ono i ovo i... I nikad kraja, zaista. A kako kraj da dođe, kad je celo moje životno iskustvo do sada, bilo propraćeno tim o čemu mislim, a što nije postojalo u mojoj blizini?    Mnogi na žene gledaju