Čini mi se da je najgore što možemo sebi uraditi, u odnosu na druge ljude, je živeti iz svog ugla. Do nedavno, živela sam tako da su svi bili nevini, dok ne dokažu suprotno, jer sam želela duboko da verujem da ljudi ne žele drugima loše, ukoliko nisu direktno umešani u situaciju koja to iziskuje. Iako ne razumem zlobu ni u tom obliku. Ne razumem čak ni sebe, kad sam je ispoljila, na nimalo prijatan način, jer mi je smetala. U svakom slučaju, predrasuda kojom se većina nas vodi je da svi misle slično ili bar približno slično poput nas. Iz tog ugla, radimo stvari koje su za nas podrazumevane, dok povređujemo one koji nas okružuju, bez naznake razumevanja zašto! Zapravo, ljude koji su nam dragi ili ih smatramo prijatnim kujemo u naše pakete. Ostale obično gledamo kao suprotno od toga. Ne znam da li možemo živeti veću iluziju.
Koliko puta zamišljamo osobe, prijatne nam spoljašnosti, kako sa nama dele poglede na život, principe, ideale i slično? Naravno, ne razmišljamo o svima tako, ali pričam o onima koji su nam dovoljno bliski za to. Radim i živim sa ljudima, stoga sam bezbroj puta bila svedok sličnih situacija, koje nas, na kraju dovedu do razočarenja. I ne mogu da se ne zapitam, nije li nestrpljenje osobina kojom smo se svesrdno zaogrnuli, te stoga ne želimo dopustiti vremenu da nam pokaže koliko smo, zapravo, blizu ili daleko, početne slike koju imamo o tom nekome. Druga stvar, koju ne smemo zaobići u ovoj priči je i ta, koliko je stalo toj nekoj drugoj osobi da oboji sliku predstave o njoj samoj, da bi vam se što više umilila. Nebitan je način na koji to neko radi. Bitno je da svi, ili većina, imamo potrebu da se prikažemo drugačiji nego što zaista jesmo. Zato i dolazimo u situaciju da ekstremno ranjivi ljudi izgledaju i ponašaju se poput nasilnika. A oni koji veze nemaju o pravoj ljubavi niti smislu iste, konstantno svoja dela pretaču u tu iluziju. I zaista sve to gledano malo izdalje, deluje dosta izopačeno, jer niko nije ono što se čini da jest. Sem nas samih. A i tu zna doći do iznenađenja. Koliko god čudno izgledalo, mnogi nisu svesni ko su zapravo, jer su svoje predstave o sebi toliko dobro igrali, toliko se dugo držali iste uloge u sopstvenom životu, da su i sami počeli da veuju da je to istina. Što je još interesantnije, teško je se odriču, iako se neretko ispod te maske, nalazi nešto vrlo kvalitetno.
Kad gledam sve to, zaključujem da se češće eksponiraju oni koji nemaju previše toga da daju, dok su kvalitetni u nekim svojim maskama. Ili predrasudama. Mnogo mi je teško da gledam takve ljude koji se okuju iluzijom da vrede manje od minimuma, dok oni drugi ne prezaju od grabljenja svih zasluga koje mogu pokupiti usput, jer njihova predstava o sebi je kao mačka koja se gleda u ogledalo i vidi lava. Naše poimanje ljudi oko nas umnogome otežava odnose prema nama samima, prema okolini, prema životu, jer sve je energija, a ona ne razmišlja o ničemu, samo jeste. Ja sam polazila od teze su svi ljudi dobri, da imaju namere slične mojima, stoga nemam potrebu da se borim, ograđujem, branim, otimam od bilo koga, jer su svi samo nijanse onoga što ja jesam! Kakva zabluda!!! Toliko puta sam bila u situacijama gde mi je dokazano suprotno, da bi čovek rekao da sam do sad naučila. Ali nisam. Da imam uslove, verovatno bi većina uličnih mačaka i pasa završila kod mene. Da imam uslove, svako bi imao jednako i svako bi svakome čovek bio, inače bi bili sankcionisani, sprovedeni u situaciju koja će im pokazati koliko nepravde čine drugima, tako da mogu da razumeju- najbolje na svojoj koži. Da imam uslove, ne bi bilo potrebe za apelima za pomoć, jer bi se to podrazumevalo. Da imam mogućnosti, svako bi imao priliku da radi ono što voli, a što ne narušava dostojanstvo drugih. Da imam mogućnosti, svako bi svakom brat bio, jer svi smo mi negde, isti.
Svi imamo potrebu da volimo i budemo voljeni, da budemo slobodni da budemo ono što jesmo, da uživamo u tome i nesebično delimo sa drugima. Svi imamo potrebu da budemo poštovani, vredni članovi zajednice, cenjeni zbog sopstvenog postojanja. Svi imamo potrebu da ispoljimo to što jesmo. Svi imamo čežnju da nam bude dobro, da drugima bude dobro, da svi budemo srećni, zadovoljni, radosni i u ljubavi. Zar ne? NE! JA imam potrebu da bude tako. I to je moja pogrešna predrasuda da svi misle tako i tu je moj najveći problem. I zato je najteže reći mačetu na ulici kome je nužno neophodan topli dom- NE! Nemam uslove za tebe trenutno. Kučetu, čoveku...
Možemo se mi kititi svim ružičastim naočarima na svetu, ali postoje ljudi koji vole da gledaju druge dok pate. Koji rade stvari namerno, da bi povredili ljude oko sebe. I to rade vrlo smišljeno i svesno. Postoje ljudi koji ne dele moje mišljenje, jer je nebitno da svima bude dobro, ali da njima bude je itekako bitno. Postoje ljudi koji ne vole druge ljude, niti životinje, niti bilo koga, sem sebe. Postoje ljudi na kojima se to vidi iz aviona, koji to i sami priznaju i to je u redu. Veći su problem oni koji to znaju i vide, ali ne žele da priznaju, niti da se promene i sve pakuju u pogrešne mašne. Na nama je jedino da prestanemo da živimo u predrasudama. Dozvolimo drugima da pokažu ko su i šta su. Za to je potrebno vreme. Za mene, iz želje, potrebe, pobude, opreza, revolta, čega god od danas su svi krivi dok se ne dokaže suprotno. Manje povreda, manje bolova, manje borbe, manje patnje, manje ludila i pravdanja tuđih besmislica. Samim tim mirniji život, čistiji od onoga što nisam ja, kvalitetniji za toliko koliko mogu da očistim uticaje onih koji se uporno trude da budu predrasuda... Pogrešna predrasuda.....
Koliko puta zamišljamo osobe, prijatne nam spoljašnosti, kako sa nama dele poglede na život, principe, ideale i slično? Naravno, ne razmišljamo o svima tako, ali pričam o onima koji su nam dovoljno bliski za to. Radim i živim sa ljudima, stoga sam bezbroj puta bila svedok sličnih situacija, koje nas, na kraju dovedu do razočarenja. I ne mogu da se ne zapitam, nije li nestrpljenje osobina kojom smo se svesrdno zaogrnuli, te stoga ne želimo dopustiti vremenu da nam pokaže koliko smo, zapravo, blizu ili daleko, početne slike koju imamo o tom nekome. Druga stvar, koju ne smemo zaobići u ovoj priči je i ta, koliko je stalo toj nekoj drugoj osobi da oboji sliku predstave o njoj samoj, da bi vam se što više umilila. Nebitan je način na koji to neko radi. Bitno je da svi, ili većina, imamo potrebu da se prikažemo drugačiji nego što zaista jesmo. Zato i dolazimo u situaciju da ekstremno ranjivi ljudi izgledaju i ponašaju se poput nasilnika. A oni koji veze nemaju o pravoj ljubavi niti smislu iste, konstantno svoja dela pretaču u tu iluziju. I zaista sve to gledano malo izdalje, deluje dosta izopačeno, jer niko nije ono što se čini da jest. Sem nas samih. A i tu zna doći do iznenađenja. Koliko god čudno izgledalo, mnogi nisu svesni ko su zapravo, jer su svoje predstave o sebi toliko dobro igrali, toliko se dugo držali iste uloge u sopstvenom životu, da su i sami počeli da veuju da je to istina. Što je još interesantnije, teško je se odriču, iako se neretko ispod te maske, nalazi nešto vrlo kvalitetno.
Kad gledam sve to, zaključujem da se češće eksponiraju oni koji nemaju previše toga da daju, dok su kvalitetni u nekim svojim maskama. Ili predrasudama. Mnogo mi je teško da gledam takve ljude koji se okuju iluzijom da vrede manje od minimuma, dok oni drugi ne prezaju od grabljenja svih zasluga koje mogu pokupiti usput, jer njihova predstava o sebi je kao mačka koja se gleda u ogledalo i vidi lava. Naše poimanje ljudi oko nas umnogome otežava odnose prema nama samima, prema okolini, prema životu, jer sve je energija, a ona ne razmišlja o ničemu, samo jeste. Ja sam polazila od teze su svi ljudi dobri, da imaju namere slične mojima, stoga nemam potrebu da se borim, ograđujem, branim, otimam od bilo koga, jer su svi samo nijanse onoga što ja jesam! Kakva zabluda!!! Toliko puta sam bila u situacijama gde mi je dokazano suprotno, da bi čovek rekao da sam do sad naučila. Ali nisam. Da imam uslove, verovatno bi većina uličnih mačaka i pasa završila kod mene. Da imam uslove, svako bi imao jednako i svako bi svakome čovek bio, inače bi bili sankcionisani, sprovedeni u situaciju koja će im pokazati koliko nepravde čine drugima, tako da mogu da razumeju- najbolje na svojoj koži. Da imam uslove, ne bi bilo potrebe za apelima za pomoć, jer bi se to podrazumevalo. Da imam mogućnosti, svako bi imao priliku da radi ono što voli, a što ne narušava dostojanstvo drugih. Da imam mogućnosti, svako bi svakom brat bio, jer svi smo mi negde, isti.
Svi imamo potrebu da volimo i budemo voljeni, da budemo slobodni da budemo ono što jesmo, da uživamo u tome i nesebično delimo sa drugima. Svi imamo potrebu da budemo poštovani, vredni članovi zajednice, cenjeni zbog sopstvenog postojanja. Svi imamo potrebu da ispoljimo to što jesmo. Svi imamo čežnju da nam bude dobro, da drugima bude dobro, da svi budemo srećni, zadovoljni, radosni i u ljubavi. Zar ne? NE! JA imam potrebu da bude tako. I to je moja pogrešna predrasuda da svi misle tako i tu je moj najveći problem. I zato je najteže reći mačetu na ulici kome je nužno neophodan topli dom- NE! Nemam uslove za tebe trenutno. Kučetu, čoveku...
Možemo se mi kititi svim ružičastim naočarima na svetu, ali postoje ljudi koji vole da gledaju druge dok pate. Koji rade stvari namerno, da bi povredili ljude oko sebe. I to rade vrlo smišljeno i svesno. Postoje ljudi koji ne dele moje mišljenje, jer je nebitno da svima bude dobro, ali da njima bude je itekako bitno. Postoje ljudi koji ne vole druge ljude, niti životinje, niti bilo koga, sem sebe. Postoje ljudi na kojima se to vidi iz aviona, koji to i sami priznaju i to je u redu. Veći su problem oni koji to znaju i vide, ali ne žele da priznaju, niti da se promene i sve pakuju u pogrešne mašne. Na nama je jedino da prestanemo da živimo u predrasudama. Dozvolimo drugima da pokažu ko su i šta su. Za to je potrebno vreme. Za mene, iz želje, potrebe, pobude, opreza, revolta, čega god od danas su svi krivi dok se ne dokaže suprotno. Manje povreda, manje bolova, manje borbe, manje patnje, manje ludila i pravdanja tuđih besmislica. Samim tim mirniji život, čistiji od onoga što nisam ja, kvalitetniji za toliko koliko mogu da očistim uticaje onih koji se uporno trude da budu predrasuda... Pogrešna predrasuda.....
Comments
Post a Comment