Pre malo dana sam saznala za "neku tamo" Nastasju Nedimović i njenoj borbi za goli život. Da, ona je meni bila "neka tamo" zato što ne pratim vesti, ne pratim dešavanja na medijima, samim tim ni sport. Silom prilika, najčešći program koji je kod nas upaljen su crtani filmovi. A naveče, kad moj sin zaspe, obično drugi gledaju nešto svoje. Stoga sam mnogo neupućena u skoro sva dešavanja koja su mnogima uobičajena svakodnevica. Da li ste vi čuli za Nastasju Nedimović? Odlično ako jeste. Ja zaista nisam do neki dan.
Kad sam pročitala delić njene priče, koja kaže da je u šestom mesecu druge trudnoće, morala roditi dete pre vremena, zbog raka koštane srži koji je otkrila tada, te da je prilikom tog zahvata imala dva preloma, jer su joj kosti postale toliko krhke, zamislila sam se. Možete li vi da zamislite taj bol prilikom samog porođaja? A bol koji prožima celo biće novopečene majke koja ne sme svoje dete da uzme u naručje, da joj se kosti ne bi slomile? A bol kad ne možete uzeti u naručje svoje starije dete, da izgradite odnos sa novopridošlom bebom na najzdraviji mogući način? Takve misli su mi prolazile kroz glavu i zaista sam mogla da pretpostavim muku kroz koju je Nastasja prolazila na svim mogućim nivoima. I fizičkom i psihičkom. Pri tom, ostala je nepokretna! A onda se vratila u život, naučila da hoda ponovo! Pravi borac! Za divljenje! I dalje nisam znala ko je ona. Samo te podatke sam imala o njoj. I to je dovoljno, zapravo. Bar sam mislila.
Igrom slučaja, našle smo se na istom mestu u virtuelnom svetu. Iz radoznalosti, ne znam čega, kliknula sam na njen profil i... rasplakala se. Rasplakala se od količine ljubavi kojom ona zrači na svim slikama koje je podelila na svom profilu. Rasplakala se od te divne povezanosti koju ima ceo život sa svojim bratom. Rasplakala se kad sam videla kako je tu ljubav nastavila da deli sa svojom porodicom. I dalje nisam znala ko je ona. Samo sam videla da je vrlo aktivna, divna mlada žena koja ceo život ima istu takvu ljubav prema sportskom životu. Nisam pregledala ceo njen profil, nisam imala vremena, a i... nismo prijateljice, pa mi je malo bez veze.
A onda, tražeći neku drugu informaciju, naiđem na silne članke o njoj na mnogim medijima, gde se traži pomoć za nju da se do kraja izbori sa stanjem u kome se nalazi. Tada saznajem da je ona naša reprezentativka u vaterpolu, da je ceo život posvetila zdravom načinu života, vežbanju, postizanju vrhunskih rezultata, koje ne možete postići ukoliko ne razmišljate pozitivno. Tada saznajem za silne rezultate koje je postigla u svom mladom životu. Oduševim se samom spoznajom da je neko toliko toga učinio u svom životu. Zaista budem ponosna na nju, iako je ne poznajem lično, jer je to neko ko nam mora biti primer kako treba i kako se može!
Nakon toga, spustim se na komentare tih članaka i zaprepastim se, najblaže rečeno! "Savetodavci" joj poručuju da ostave nezdrav način života, pušenje, te da se okrene zdravom načinu ishrane koja podrazumeva isključivo sirovu hranu i sigurno će se rešiti kancera! Drugi komentari su prozivali državu koja ne stoji iza nje! I tako dalje, silne negativnosti koje su se obrušile na nju u ovom momentu, kad joj je to najmanje potrebno! Sram nas bilo! Sram i stid! Zbog takvog načina razmišljanja, ljudi oko nas umiru zbog nedostatka sredstava za lečenje. Zbog takvog načina razmišljanja kritikujemo osobe, poput Nastasje, koja je ceo život bila pozitivna i uporna da bi postigla rezultate koje jeste! Ne želim pretresati dalje ružne komentare. Želim nešto drugo. Želim pokazati da je Nastasja više od tamo nekog "slučaja", što stoji u fascikli nekoga ko odlučuje o njenoj daljoj sudbini. Nastasja je živo biće koje se do sada dovoljno namučilo i izborilo sa mnogim nedaćama tokom svoje karijere, a što je još važnije, borbe za svoj život. Ostalo je još malo do kraja njene borbe. Još ima malo toga da se reši. A za to joj je potrebna pomoć. Pomoć nas, koji pre osuđujemo sistem i druge što ne rade ono što je potrebno da bi se jedan život spasio. Pomoć nas koji bi rado skinuli odgovornost sa sebe i poslali je bilo kome drugome, samo što dalje od nas. Ali, upravo zbog nas takvih, mnoge bitke su izgubljene. Upravo zbog nas, zato što okrećemo glavu na drugu stranu i kupujemo razne slatkiše, specijalne kremice i ko zna šta još nepotrebno, dok je upravo taj novac nekome potreban da nastavi život. Nastasijina deca ne žele bombone, čokolade, igračke, nikakav luksuz. Oni samo žele da njihova majka bude deo njihovog života još dugo, dugo. Pomozimo im da se to ostvari. Svako od nas može da se odrekne bar jedne gluposti tokom dana, da bi pomogao nekome da živi! Ovo je Nastasja: sa njenim bratom, personalnim trenerom ( to nešto govori o količini njihove posvećenosti sportskom načinu života, zar ne?), sa njenom porodicom, pre i nakon prve velike borbe koju je izborila za svoj život! Ovo je Nastasja, žena koja treba svojim anđelima, da ih nauči zavidnom iskustvu koje poseduje. O tome kako biti uspešan, srećan i zadovoljan i ići kroz život ponosan i dostojanstven. Ovo je Nastasja, žena kojoj trebamo da izbori još jednu pobedu, pobedu za svoj život.
Na ovom linku možete pogledati video Nastasijine borbe:
https://www.facebook.com/ptviktorknezevic/videos/1128477240618270/
Potrebna sredstva za dalje Nastasijino lečenje se mogu uplatiti možete na račun:
115-0381600674042-32 Telenor banka
Budimo odgovorni za one kojima je pomoć potrebna. Budimo ljudi, budimo ruka koja pruža. Budimo nekome oslonac. Ne brojkama kojima nas mediji zasipaju. Ne "slučajevima" o kojima pričaju. Već živim ljudima punim ljubavi, koji su potrebni svojim porodicama, prijateljima. A u ovom slučaju, Nastasijinoj borbi za život, borbi njene dece da odrastaju uz svoju majku! Ne okrećimo glavu nečijem životu!
Kad sam pročitala delić njene priče, koja kaže da je u šestom mesecu druge trudnoće, morala roditi dete pre vremena, zbog raka koštane srži koji je otkrila tada, te da je prilikom tog zahvata imala dva preloma, jer su joj kosti postale toliko krhke, zamislila sam se. Možete li vi da zamislite taj bol prilikom samog porođaja? A bol koji prožima celo biće novopečene majke koja ne sme svoje dete da uzme u naručje, da joj se kosti ne bi slomile? A bol kad ne možete uzeti u naručje svoje starije dete, da izgradite odnos sa novopridošlom bebom na najzdraviji mogući način? Takve misli su mi prolazile kroz glavu i zaista sam mogla da pretpostavim muku kroz koju je Nastasja prolazila na svim mogućim nivoima. I fizičkom i psihičkom. Pri tom, ostala je nepokretna! A onda se vratila u život, naučila da hoda ponovo! Pravi borac! Za divljenje! I dalje nisam znala ko je ona. Samo te podatke sam imala o njoj. I to je dovoljno, zapravo. Bar sam mislila.
Igrom slučaja, našle smo se na istom mestu u virtuelnom svetu. Iz radoznalosti, ne znam čega, kliknula sam na njen profil i... rasplakala se. Rasplakala se od količine ljubavi kojom ona zrači na svim slikama koje je podelila na svom profilu. Rasplakala se od te divne povezanosti koju ima ceo život sa svojim bratom. Rasplakala se kad sam videla kako je tu ljubav nastavila da deli sa svojom porodicom. I dalje nisam znala ko je ona. Samo sam videla da je vrlo aktivna, divna mlada žena koja ceo život ima istu takvu ljubav prema sportskom životu. Nisam pregledala ceo njen profil, nisam imala vremena, a i... nismo prijateljice, pa mi je malo bez veze.
A onda, tražeći neku drugu informaciju, naiđem na silne članke o njoj na mnogim medijima, gde se traži pomoć za nju da se do kraja izbori sa stanjem u kome se nalazi. Tada saznajem da je ona naša reprezentativka u vaterpolu, da je ceo život posvetila zdravom načinu života, vežbanju, postizanju vrhunskih rezultata, koje ne možete postići ukoliko ne razmišljate pozitivno. Tada saznajem za silne rezultate koje je postigla u svom mladom životu. Oduševim se samom spoznajom da je neko toliko toga učinio u svom životu. Zaista budem ponosna na nju, iako je ne poznajem lično, jer je to neko ko nam mora biti primer kako treba i kako se može!
Nakon toga, spustim se na komentare tih članaka i zaprepastim se, najblaže rečeno! "Savetodavci" joj poručuju da ostave nezdrav način života, pušenje, te da se okrene zdravom načinu ishrane koja podrazumeva isključivo sirovu hranu i sigurno će se rešiti kancera! Drugi komentari su prozivali državu koja ne stoji iza nje! I tako dalje, silne negativnosti koje su se obrušile na nju u ovom momentu, kad joj je to najmanje potrebno! Sram nas bilo! Sram i stid! Zbog takvog načina razmišljanja, ljudi oko nas umiru zbog nedostatka sredstava za lečenje. Zbog takvog načina razmišljanja kritikujemo osobe, poput Nastasje, koja je ceo život bila pozitivna i uporna da bi postigla rezultate koje jeste! Ne želim pretresati dalje ružne komentare. Želim nešto drugo. Želim pokazati da je Nastasja više od tamo nekog "slučaja", što stoji u fascikli nekoga ko odlučuje o njenoj daljoj sudbini. Nastasja je živo biće koje se do sada dovoljno namučilo i izborilo sa mnogim nedaćama tokom svoje karijere, a što je još važnije, borbe za svoj život. Ostalo je još malo do kraja njene borbe. Još ima malo toga da se reši. A za to joj je potrebna pomoć. Pomoć nas, koji pre osuđujemo sistem i druge što ne rade ono što je potrebno da bi se jedan život spasio. Pomoć nas koji bi rado skinuli odgovornost sa sebe i poslali je bilo kome drugome, samo što dalje od nas. Ali, upravo zbog nas takvih, mnoge bitke su izgubljene. Upravo zbog nas, zato što okrećemo glavu na drugu stranu i kupujemo razne slatkiše, specijalne kremice i ko zna šta još nepotrebno, dok je upravo taj novac nekome potreban da nastavi život. Nastasijina deca ne žele bombone, čokolade, igračke, nikakav luksuz. Oni samo žele da njihova majka bude deo njihovog života još dugo, dugo. Pomozimo im da se to ostvari. Svako od nas može da se odrekne bar jedne gluposti tokom dana, da bi pomogao nekome da živi! Ovo je Nastasja: sa njenim bratom, personalnim trenerom ( to nešto govori o količini njihove posvećenosti sportskom načinu života, zar ne?), sa njenom porodicom, pre i nakon prve velike borbe koju je izborila za svoj život! Ovo je Nastasja, žena koja treba svojim anđelima, da ih nauči zavidnom iskustvu koje poseduje. O tome kako biti uspešan, srećan i zadovoljan i ići kroz život ponosan i dostojanstven. Ovo je Nastasja, žena kojoj trebamo da izbori još jednu pobedu, pobedu za svoj život.
Na ovom linku možete pogledati video Nastasijine borbe:https://www.facebook.com/ptviktorknezevic/videos/1128477240618270/
Potrebna sredstva za dalje Nastasijino lečenje se mogu uplatiti možete na račun:
115-0381600674042-32 Telenor banka
ZA UPLATE IZ INOSTRANSTVA- swift kod je AAAARSBG, a račun RS35115038160067404232 Telenor banka
Budimo odgovorni za one kojima je pomoć potrebna. Budimo ljudi, budimo ruka koja pruža. Budimo nekome oslonac. Ne brojkama kojima nas mediji zasipaju. Ne "slučajevima" o kojima pričaju. Već živim ljudima punim ljubavi, koji su potrebni svojim porodicama, prijateljima. A u ovom slučaju, Nastasijinoj borbi za život, borbi njene dece da odrastaju uz svoju majku! Ne okrećimo glavu nečijem životu!
Comments
Post a Comment