Ne znam iz kog razloga me muči više nego obično pitanje rodne ravnopravnosti. Ali ne mogu da ne primetim da je i to postalo nešto što mi se ne sviđa kao generalni poredak u svetu. No, svet je velik za mene malu, pa sam se fokusirala na ono što sam iskusila, videla, osetila, spoznala.
I sama sam bila uskraćena za odrastanje u ženskom svetu, jer sam bila "tatin sin" koji je služio za popravljanje usisivača, telefona, pegle i ostalih sitnih kućnih aparata. Ili za fizikalisanje u smislu baštenskih radova ili građevinskih. Sećam se jedne prilike kad mi je mama dala zadatak da utabanu zemlju u šupi prekopam i izravnam, da bi sad već pokojni zet došao sa svojim radnicima, pobacao šut i zalio betonom. To mi je bio popodnevni zadatak koji, ukoliko ne obavim, neću smeti da izađem sa društvom naveče. Kako je šupa dugačka deset, a široka četiri metra, pozvala sam dve, tada najbolje drugarice da mi pomognu. Obe su mislile da se šalim sa njima! Jedna nije ni pokušala da uzme ašov u ruke, jer nikad nije ni metlu držala u ruci. Druga je pokušavala da se izbori sa tako jako tvrdom zemljom. A ja sam morala!
Ja nisam imala vremena, poput mojih drugarica da se šminkam, bezbroj puta presvučem ne bi li našla "pravu" kombinaciju za izlazak, niti bilo šta što krasi život jednog ženskog deteta. Ako sam probala štikle, rečeno je da mi ne stoje! Ionako sam visoka, šta će mi! Pa, moja drugarica je deset santimetara viša od mene, i uvek je u štiklama.
Nekako, kad pogledam unazad, žao mi je što zaista nisam odrastala kao muško dete. Mislim da bi bilo sve drugačije. Još kad bi bila fudbaler! Ih, gde bi mi bio kraj! I ponosu mog tate što sin ide njegovim stopama! Ovako, šta je tamo neki karate, košarka, odbojka, ritmika, aerobik, pevanje u horu? Pih, zanimanja jednog ženskog deteta.
Kad sam odrasla, susrećem se sa sličnim situacijama, koje su, po meni, prosto nepravedne. Žena udovica- kurva sa kopiletom! Udovac- divan, požrtvovan otac! Konobarica, raspuštenica, čak i u pekari dok sam radila, a pri tom sam bila u braku i majka troje dece, došla sam u situaciju da mi gazda kaže s vrata:" e, aj da te po.ebe moj brat od tetke, al da ćutiš!!!!!" Pitam se koliko muškaraca prolazi kroz slično! Ne mislim da se njima ne dešavaju slične situacije, ali u kojoj meri?
Pre nekoliko godina, htela sam da odem u inostranstvo. Zaprepastila me činjenica da na oficijelnom sajtu dotične države stoje svi uslovi koje možemo da očekujemo ako se odlučimo za život kod njih, kao i plate koje možemo očekivati, te troškovi života. Plate za muškarce su, u proseku hiljadu i po eura veće nego za žene u istim uslovima rada! Moji prijatelji, bračni par, trebali su u inostranstvo ići da rade poljoprivredne radove. Njena plata bi bila hiljadu i dvesta, a njegova hiljadu i pet stotina eura! Nikakvi dodatni poslovi za njega. Samo zato što je muško.
Da ne pričam o odnosu prema ženi u kući. Sad ne pričam o zlostavljanju žena, već o masi normalnih brakova, gde oboje rade, dođu s posla. Ona skuva, veš, decu, kuću sredi. On je umoran, te mu ona dodaje i čašu vode, dok on sedi kraj sudopere! Ne kažem da je to svagde slučaj, ali sam ih videla dosta. I iskusila deo. I mogu vam reći da bih rado obrnula uloge, čisto da se iskustveno oseti druga strana. Verujem da bi se nakon nekoliko meseci stvari debelo promenile!
Setih se videa, gde su čoveka pitali šta mu žena radi, a on odgovorio:" Ništa! Ona je domaćica!". Zatim su nju snimali samo jedan dan. Beba je budi, jedva ustaje jer je probdela celu noć sa svojim sinom koji je plakao zbog zubića. Ali ona ga je smirivala u drugoj sobi, da ne budi tatu. Presvuče bebu, nahrani, napoji. Ona usput pevajući i pričajući svojoj bebi, obavlja kupatilo, zateže sobu, sklanja sve. Oblači bebi jaknicu, ali ona pljucne, te ga ponovo komplet presvuče. Vidi da se i ona umazala, ali to samo obriše. Odlazi sa bebom u kengur nosiljci u prodavnicu, odakle se vraća sa prepunim kesama. Odlaže ih na sto, ali je prsti bole, te ne može odmah da otkopča kopču na nosiljci. Trlja ruke, greje ih. Beba plače, gladna je. Stavlja mleko da se greje, skida bebu iz nosiljke, jaknu bebi, sebi... dolazi do mleka, beba već jako gladna. Mleko se pregrejalo. Hladi ga pod mlazom vode, dok drži svoje čedo u ruci. Itd itd itd. Muž dolazi s posla, sve je sklonjeno, ručak postavljen, beba mirna. Puštaju mu snimak, jer je i dalje ubeđen da ona ne radi "ništa", jer je u kući! Rasplače se od zaprepašćenja i svog nerazmišljanja o tom velikom kućnom "ništa"! Volela bih da priča ima epilog... neki srećan epilog!
I sama sam bila uskraćena za odrastanje u ženskom svetu, jer sam bila "tatin sin" koji je služio za popravljanje usisivača, telefona, pegle i ostalih sitnih kućnih aparata. Ili za fizikalisanje u smislu baštenskih radova ili građevinskih. Sećam se jedne prilike kad mi je mama dala zadatak da utabanu zemlju u šupi prekopam i izravnam, da bi sad već pokojni zet došao sa svojim radnicima, pobacao šut i zalio betonom. To mi je bio popodnevni zadatak koji, ukoliko ne obavim, neću smeti da izađem sa društvom naveče. Kako je šupa dugačka deset, a široka četiri metra, pozvala sam dve, tada najbolje drugarice da mi pomognu. Obe su mislile da se šalim sa njima! Jedna nije ni pokušala da uzme ašov u ruke, jer nikad nije ni metlu držala u ruci. Druga je pokušavala da se izbori sa tako jako tvrdom zemljom. A ja sam morala!
Ja nisam imala vremena, poput mojih drugarica da se šminkam, bezbroj puta presvučem ne bi li našla "pravu" kombinaciju za izlazak, niti bilo šta što krasi život jednog ženskog deteta. Ako sam probala štikle, rečeno je da mi ne stoje! Ionako sam visoka, šta će mi! Pa, moja drugarica je deset santimetara viša od mene, i uvek je u štiklama.
Nekako, kad pogledam unazad, žao mi je što zaista nisam odrastala kao muško dete. Mislim da bi bilo sve drugačije. Još kad bi bila fudbaler! Ih, gde bi mi bio kraj! I ponosu mog tate što sin ide njegovim stopama! Ovako, šta je tamo neki karate, košarka, odbojka, ritmika, aerobik, pevanje u horu? Pih, zanimanja jednog ženskog deteta.
Kad sam odrasla, susrećem se sa sličnim situacijama, koje su, po meni, prosto nepravedne. Žena udovica- kurva sa kopiletom! Udovac- divan, požrtvovan otac! Konobarica, raspuštenica, čak i u pekari dok sam radila, a pri tom sam bila u braku i majka troje dece, došla sam u situaciju da mi gazda kaže s vrata:" e, aj da te po.ebe moj brat od tetke, al da ćutiš!!!!!" Pitam se koliko muškaraca prolazi kroz slično! Ne mislim da se njima ne dešavaju slične situacije, ali u kojoj meri?
Pre nekoliko godina, htela sam da odem u inostranstvo. Zaprepastila me činjenica da na oficijelnom sajtu dotične države stoje svi uslovi koje možemo da očekujemo ako se odlučimo za život kod njih, kao i plate koje možemo očekivati, te troškovi života. Plate za muškarce su, u proseku hiljadu i po eura veće nego za žene u istim uslovima rada! Moji prijatelji, bračni par, trebali su u inostranstvo ići da rade poljoprivredne radove. Njena plata bi bila hiljadu i dvesta, a njegova hiljadu i pet stotina eura! Nikakvi dodatni poslovi za njega. Samo zato što je muško.
Da ne pričam o odnosu prema ženi u kući. Sad ne pričam o zlostavljanju žena, već o masi normalnih brakova, gde oboje rade, dođu s posla. Ona skuva, veš, decu, kuću sredi. On je umoran, te mu ona dodaje i čašu vode, dok on sedi kraj sudopere! Ne kažem da je to svagde slučaj, ali sam ih videla dosta. I iskusila deo. I mogu vam reći da bih rado obrnula uloge, čisto da se iskustveno oseti druga strana. Verujem da bi se nakon nekoliko meseci stvari debelo promenile!
Setih se videa, gde su čoveka pitali šta mu žena radi, a on odgovorio:" Ništa! Ona je domaćica!". Zatim su nju snimali samo jedan dan. Beba je budi, jedva ustaje jer je probdela celu noć sa svojim sinom koji je plakao zbog zubića. Ali ona ga je smirivala u drugoj sobi, da ne budi tatu. Presvuče bebu, nahrani, napoji. Ona usput pevajući i pričajući svojoj bebi, obavlja kupatilo, zateže sobu, sklanja sve. Oblači bebi jaknicu, ali ona pljucne, te ga ponovo komplet presvuče. Vidi da se i ona umazala, ali to samo obriše. Odlazi sa bebom u kengur nosiljci u prodavnicu, odakle se vraća sa prepunim kesama. Odlaže ih na sto, ali je prsti bole, te ne može odmah da otkopča kopču na nosiljci. Trlja ruke, greje ih. Beba plače, gladna je. Stavlja mleko da se greje, skida bebu iz nosiljke, jaknu bebi, sebi... dolazi do mleka, beba već jako gladna. Mleko se pregrejalo. Hladi ga pod mlazom vode, dok drži svoje čedo u ruci. Itd itd itd. Muž dolazi s posla, sve je sklonjeno, ručak postavljen, beba mirna. Puštaju mu snimak, jer je i dalje ubeđen da ona ne radi "ništa", jer je u kući! Rasplače se od zaprepašćenja i svog nerazmišljanja o tom velikom kućnom "ništa"! Volela bih da priča ima epilog... neki srećan epilog!
Comments
Post a Comment