Nekako volim da povezujem misli o životu sa svakodnevicom. Sve je po sistemu kod mene- mikro je makro i obrnuto. A to je prosto tako zato što svakodnevne zanemarljive sitnice itekako mogu da utiču na krupne stvari u našim životima. Odlično je ako smo u pozitivnom modu, ali ako je suprotno, a obično jeste, pravimo sebi problem ne svatavši kako je do njega došlo. Ovo silno pomodarstvo odricanja onoga što mi jesmo u svim aspektima našeg postojanja danas prosto nema granica. Nije ni čudo što niko ne živi punim plućima, jer više i ne znamo ni šta su puna pluća. Nego napumpamo nekoliko segmenata svog života, predstavimo ili ubedimo sebe u to da smo uspeli, ostalo zanemarimo i idemo dalje istom trakom. E mili moji, to nisu puna pluća!
Od kako znam za sebe, uvek je neko na dijeti! Razumem dijete iz zdravstvenih razloga, ali dijete zarad pomodarstva? Hmmm, nikako! Zapravo, za mene je nekako normalno da težimo nekom potpunom ostvarenju sebe i svojih potencijala i da je to zadatak koji bi trebalo svako od nas da sebi postavlja na dnevnoj bazi. Ali, šta se dešava ako se odreknemo nečega što nam zaista znači? Ja volim hranu. Volim da kuvam. Zaista volim da kuvam. Volim da isprobavam nove recepte, da eksperimentišem sa postojećim, da se igram sa hranom. I dok sam bila vegetarijanac, hrana mi je bila izazov koji sam rado prihvatala. Jednostavno, volim da kuvam. Ali, volim i da jedem. ToTr znači da zaista uživam u onome što napravim, jer mi je ukusno i prija mi. Najčešće mi prija. Hrana je moja kreativnost. Toliko godina provedenih u kuhinji, a podsetiću kuvam od sedme godine, nateralo me je da i u tom polju tražim alternative. Trenutno nisam u situaciji da toliko eksperimentišem, kao ranije, jer je tu malo dete kome se sve ostalo podređuje, ali eksperimentišem i dalje sa čim god mogu. I drugačija je situacija, sada kad SZ nabavlja sve za kuću, pa pravim ono što mogu od namirnica koje imam. Tu sam sada ekstremno limitirana na raznovrsnost koja je podređena SZ-ovom snalažljivošću, a takav način života pune tri godine je doveo do toga da se moja kreativnost izgubi, jer kad nisi na pijacama, na licu mesta, zaboraviš koju raznolikost ona pruža. Pričam u svoje ime, naravno.
Dijeta je nešto što mene zapravo zbunjuje. Toliko različitih dijeta, ne znam im imena, a skoro svaka ima za posledicu povratak izgubljenog. Čast onima koji su uporni u propratnim aktivnostima koje smatram pravim razlogom gubitka kilograma. Ali sad bih se bazirala isključivo na dijete. Za mene, hrana je život. Nešto bez čega teško da bi preživeli, ako nismo na onim visokim vibracijama o kojima se toliko priča, ali sad pričamo o većini ljudi na zemlji, a ona definitivno nije na tim vibracijama. Stoga, hrana nam je potrebna. Ako nam je hrana potrebna, onda hajmo za trenutak pogledati energetski šta se dešava kad uskratimo ono što nam je potrebno. Život ima tendenciju da raste i da se razvija. Poput svega što je živo u prirodi. Hrana, kao deo tog procesa je ono što je neophodno za taj rast. Ako uskratimo bilo koji segment nas, poput leve ruke, desne noge, empatije, emocija, logike, morala, ljubavi, hrane... mi nismo kompletni. Kao neko ko nije kompletan, a teraju nas da mislimo da je to sasvim u redu, mi tu emociju šaljemo u sve aspekte našeg života i dolazimo u situaciju da nam je, poput hrane o kojoj razmišljamo ili potiskujemo potrebu za njom tokom držanja dijete, sve u životu postane baš takvo! Ili ga želimo, a nemamo ili potiskujemo potrebu za tim. A sve to maskiramo uspehom zbog izgubljenih nekoliko kilograma, te nastavljamo da živimo zadovoljni jednim bitnim faktorom u našem životu! Ne mislim da treba preterivati u hrani, naravno, ali postoje načini da se hrana smatra našim prijateljem, ne nečim što nam treba uskratiti!
Koliko puta ste videli osobu koja je godinama na bezuspešnoj dijeti, a onda odjednom izgubi sve te suvišne kilograme? Na kraju, čujete da ta osoba voli! Da, ljubav je mnogo puta napravila ljudska tela baš onakvim kakvim su ih želeli imati! I tu postoji fantastična činjenica- to ne mora biti ljubav prema nekoj osobi! NE! To može biti ljubav prema vama samima! Probajte, možete se začuditi šta se dešava sa vama, ukoliko dozvolite da ljubav očisti sve taloge koje ste godinama unosili u sebe, žudeći upravo za njom i potvrdom ljubavi iz bilo kog izvora! Sunce! Da, baš sunce je ono koje ubrzava naš metabolizam, kao i obične šetnje i bilo koja fizička aktivnost! Dakle, umerenost je opet ona tačka koju tražimo u životu. Balans, drugim rečima, ni previše, ni premalo. To se odnosi na hranu, aktivnost, boravak napolju, rad, odmor, bilo šta što pripada našoj zoni interesovanja! Tako i sa dijetama. Što više se odričete onoga što volite, više ste privukli odricanja u svoj život! Danas bez hrane, sutra bez novca, prekosutra bez ljubavi.... Zato dijete ostavljam onima koji misle da je to način da se izbore sa sobom, a ja... uživam u dobrom zalogaju, i nesebično taj užitak delim sa mojim najbližima!
Od kako znam za sebe, uvek je neko na dijeti! Razumem dijete iz zdravstvenih razloga, ali dijete zarad pomodarstva? Hmmm, nikako! Zapravo, za mene je nekako normalno da težimo nekom potpunom ostvarenju sebe i svojih potencijala i da je to zadatak koji bi trebalo svako od nas da sebi postavlja na dnevnoj bazi. Ali, šta se dešava ako se odreknemo nečega što nam zaista znači? Ja volim hranu. Volim da kuvam. Zaista volim da kuvam. Volim da isprobavam nove recepte, da eksperimentišem sa postojećim, da se igram sa hranom. I dok sam bila vegetarijanac, hrana mi je bila izazov koji sam rado prihvatala. Jednostavno, volim da kuvam. Ali, volim i da jedem. ToTr znači da zaista uživam u onome što napravim, jer mi je ukusno i prija mi. Najčešće mi prija. Hrana je moja kreativnost. Toliko godina provedenih u kuhinji, a podsetiću kuvam od sedme godine, nateralo me je da i u tom polju tražim alternative. Trenutno nisam u situaciji da toliko eksperimentišem, kao ranije, jer je tu malo dete kome se sve ostalo podređuje, ali eksperimentišem i dalje sa čim god mogu. I drugačija je situacija, sada kad SZ nabavlja sve za kuću, pa pravim ono što mogu od namirnica koje imam. Tu sam sada ekstremno limitirana na raznovrsnost koja je podređena SZ-ovom snalažljivošću, a takav način života pune tri godine je doveo do toga da se moja kreativnost izgubi, jer kad nisi na pijacama, na licu mesta, zaboraviš koju raznolikost ona pruža. Pričam u svoje ime, naravno.
Dijeta je nešto što mene zapravo zbunjuje. Toliko različitih dijeta, ne znam im imena, a skoro svaka ima za posledicu povratak izgubljenog. Čast onima koji su uporni u propratnim aktivnostima koje smatram pravim razlogom gubitka kilograma. Ali sad bih se bazirala isključivo na dijete. Za mene, hrana je život. Nešto bez čega teško da bi preživeli, ako nismo na onim visokim vibracijama o kojima se toliko priča, ali sad pričamo o većini ljudi na zemlji, a ona definitivno nije na tim vibracijama. Stoga, hrana nam je potrebna. Ako nam je hrana potrebna, onda hajmo za trenutak pogledati energetski šta se dešava kad uskratimo ono što nam je potrebno. Život ima tendenciju da raste i da se razvija. Poput svega što je živo u prirodi. Hrana, kao deo tog procesa je ono što je neophodno za taj rast. Ako uskratimo bilo koji segment nas, poput leve ruke, desne noge, empatije, emocija, logike, morala, ljubavi, hrane... mi nismo kompletni. Kao neko ko nije kompletan, a teraju nas da mislimo da je to sasvim u redu, mi tu emociju šaljemo u sve aspekte našeg života i dolazimo u situaciju da nam je, poput hrane o kojoj razmišljamo ili potiskujemo potrebu za njom tokom držanja dijete, sve u životu postane baš takvo! Ili ga želimo, a nemamo ili potiskujemo potrebu za tim. A sve to maskiramo uspehom zbog izgubljenih nekoliko kilograma, te nastavljamo da živimo zadovoljni jednim bitnim faktorom u našem životu! Ne mislim da treba preterivati u hrani, naravno, ali postoje načini da se hrana smatra našim prijateljem, ne nečim što nam treba uskratiti!
Koliko puta ste videli osobu koja je godinama na bezuspešnoj dijeti, a onda odjednom izgubi sve te suvišne kilograme? Na kraju, čujete da ta osoba voli! Da, ljubav je mnogo puta napravila ljudska tela baš onakvim kakvim su ih želeli imati! I tu postoji fantastična činjenica- to ne mora biti ljubav prema nekoj osobi! NE! To može biti ljubav prema vama samima! Probajte, možete se začuditi šta se dešava sa vama, ukoliko dozvolite da ljubav očisti sve taloge koje ste godinama unosili u sebe, žudeći upravo za njom i potvrdom ljubavi iz bilo kog izvora! Sunce! Da, baš sunce je ono koje ubrzava naš metabolizam, kao i obične šetnje i bilo koja fizička aktivnost! Dakle, umerenost je opet ona tačka koju tražimo u životu. Balans, drugim rečima, ni previše, ni premalo. To se odnosi na hranu, aktivnost, boravak napolju, rad, odmor, bilo šta što pripada našoj zoni interesovanja! Tako i sa dijetama. Što više se odričete onoga što volite, više ste privukli odricanja u svoj život! Danas bez hrane, sutra bez novca, prekosutra bez ljubavi.... Zato dijete ostavljam onima koji misle da je to način da se izbore sa sobom, a ja... uživam u dobrom zalogaju, i nesebično taj užitak delim sa mojim najbližima!
Comments
Post a Comment