Kad smo uradili prva dva koraka i to tako da osetimo kao da nam je teret sa leđa pao, da lakše dišemo, onda možemo preći na opraštanje. Sve ove početne korake treba preduzimati kao kad pijete tabletu. Boli vas, popili ste tabletu protiv bolova, a kad se bolovi smire, razmišljaćete o uzrocima bolova. E tako i sa ovim koracima, nije ni bitno u početku zašto se radi to što se radi. Najbitnije je odraditi i pustiti iscelenju da se dešava samo po sebi, kad smo mu prokrčili put.
Ponoviću da u mojih prvih stotinjak postova ima dosta materijala da se stvori slika o tome koliko se toga nakupilo, dok nisam naučila da razmišljam drugačije, te da je meni za ovaj korak bilo potrebno da to uradim do kraja. Najviše moguće, najbolje moguće. Pre nekih petnaestak godina čula sam za tehniku koja ne podrazumeva direktne kontakte sa osobama kojima želimo da oprostimo. Meni je ta tehnika zaista prijala, jer smatram da sam drugačije nastupila, napravila bih mnogo goru situaciju, jer sam bila okružena ljudima koji su negirali sva svoja dela i nedela. Kasnije u životu, pokušala sam direktnije da im se obratim i ova moja konstatacija se potvrdila kao tačna. No, bitna je tehnika, jel te!
Tada sam naučila da je sve energija i kako da se počnem ponašati prema njoj. Svaka izgovorena reč, a prethodno i svaka misao nosi veliku energiju u sebi. Kako možemo to proveriti? Mnogi od nas danas nisu bili uvek isti. Nekada smo deo vremena provodili pričajući o svojim snovima, planovima i željama za budućnost. Onda smo upali u neke druge vode koje podrazumevaju da moraš da izneseš svoje mišljenje o svemu, ukoliko želiš da te cene i da se istakneš. No, sve to je otišlo toliko daleko da, bez razmišljanja počinjemo da komentarišemo i ono za šta znamo da je apsolutno relativno i indivindualno. No, postali smo oni koji imaju prava na sve, a samim tim i da sudimo drugima. Po izgledu, ponašanju, izgovaranju reči, nekog jedna jedina govorna greška obeleži za ceo život.. Kao neko ko posvećuje pažnju takvim trivijalnostima, spustili smo sopstvene vibracije i počeli da živimo trulim životima u kojima se gubi sva živa, sjajna energija. Dodajmo na to muziku, koja je veliki deo mnogih života i obratimo pažnju na reči koje dozvoljavamo, po inerciji da nam kodiraju energiju i bićemo izdati, ostavljeni, zaboravljeni, jadni, ostavljeni, preporučeni drugima, ostavljaćemo donji veš u krevetu nepoznatih partnera....DA! To se dešava zbog konstantnog obraćanja pažnje na stvari koje nam, verovatno, zapravo smetaju. Dakle, energija odlazi tamo gde je koristimo. No, kako oprostiti onima sa kojima ne želimo direktno da se sukobimo još dublje?
Meni je prijalo da napravim ritual od toga, a vi možete uraditi kako god želite: Svakoj osobi ponaosob posvetiti papir, tri, osam ili, kao ja, cele sveske ispisane od korica do korica tokom samo jedne noći dok sam pisala svima redom na čemu im opraštam. Meni su bili bitni detalji, svaka situacija koja me je bolela posebno, svaka bol preživljena morala je biti napisana i otpuštena, jednom za svagda, jer sam ih toliko dugo nosila u sebi ne znajući kako da ih se oslobodim, te sam ih, logično, konstantno preživljavala bezbroj puta. Dakle, svako neka radi isključivo kako mu prija, ja samo dajem smernice i to je to. Ja jesam napisala po svesku za mamu, tatu i, u to vreme, aktuelnog muža, a za ostale mi je bilo dovoljno po list papira. Kad sam napisala sve što mi je palo na pamet, trebalo je da "ritualno" zbog davanja važnosti događaju, svečano se oprostim od toga što je napisano i stavim to u prošlost, gde i pripada. No, ima još jedan detalj koji je preko potreban da se shvati, pre ovog opraštajućeg bacanja u vatru. A to je naša odgovornost!
SVE, APSOLUTNO SVE ŠTO NAM JE DOŠLO U STVARNOST- MI SMO TO PRIZVALI, POŽELELI, MISLILI O TOME, BEŽALI OD TOGA, BOJALI SE TOGA... Imenujte. U svakom slučaju, sve je naša odgovornost! Zbog toga je preko potrebno da opraštajući njima sve, oprostimo prvo sebi. DA! OPROSTIMO PRVO SEBI, A ONDA I SVIMA! SVE! Sve ovo kad budete radili, smatrajte da se obraćate sopstvenoj duši. Ona vas najbolje poznaje, te ne možete da je prevarite i uradite bilo koji od ovih koraka čisto mehanički. Zaista je neophodno da otvorite svoja srca i sve što radite, radite odatle. Srce nije samo mišić koji nikad ne prestaje da radi da bi nas održavao u životu. Zato ga upotrebite i iz dubine srca i duše učinite još ovaj korak.
Ako ste do sada osećali da vam je teret lakši za nositi ga, posle ovoga bi trebali da osećate onako duboko, da je zaista sve u najboljem redu, taman kako treba da bude. Tad ćete znati da ste ovaj korak napravili do kraja. Srećno!
Ponoviću da u mojih prvih stotinjak postova ima dosta materijala da se stvori slika o tome koliko se toga nakupilo, dok nisam naučila da razmišljam drugačije, te da je meni za ovaj korak bilo potrebno da to uradim do kraja. Najviše moguće, najbolje moguće. Pre nekih petnaestak godina čula sam za tehniku koja ne podrazumeva direktne kontakte sa osobama kojima želimo da oprostimo. Meni je ta tehnika zaista prijala, jer smatram da sam drugačije nastupila, napravila bih mnogo goru situaciju, jer sam bila okružena ljudima koji su negirali sva svoja dela i nedela. Kasnije u životu, pokušala sam direktnije da im se obratim i ova moja konstatacija se potvrdila kao tačna. No, bitna je tehnika, jel te!
Tada sam naučila da je sve energija i kako da se počnem ponašati prema njoj. Svaka izgovorena reč, a prethodno i svaka misao nosi veliku energiju u sebi. Kako možemo to proveriti? Mnogi od nas danas nisu bili uvek isti. Nekada smo deo vremena provodili pričajući o svojim snovima, planovima i željama za budućnost. Onda smo upali u neke druge vode koje podrazumevaju da moraš da izneseš svoje mišljenje o svemu, ukoliko želiš da te cene i da se istakneš. No, sve to je otišlo toliko daleko da, bez razmišljanja počinjemo da komentarišemo i ono za šta znamo da je apsolutno relativno i indivindualno. No, postali smo oni koji imaju prava na sve, a samim tim i da sudimo drugima. Po izgledu, ponašanju, izgovaranju reči, nekog jedna jedina govorna greška obeleži za ceo život.. Kao neko ko posvećuje pažnju takvim trivijalnostima, spustili smo sopstvene vibracije i počeli da živimo trulim životima u kojima se gubi sva živa, sjajna energija. Dodajmo na to muziku, koja je veliki deo mnogih života i obratimo pažnju na reči koje dozvoljavamo, po inerciji da nam kodiraju energiju i bićemo izdati, ostavljeni, zaboravljeni, jadni, ostavljeni, preporučeni drugima, ostavljaćemo donji veš u krevetu nepoznatih partnera....DA! To se dešava zbog konstantnog obraćanja pažnje na stvari koje nam, verovatno, zapravo smetaju. Dakle, energija odlazi tamo gde je koristimo. No, kako oprostiti onima sa kojima ne želimo direktno da se sukobimo još dublje?
Meni je prijalo da napravim ritual od toga, a vi možete uraditi kako god želite: Svakoj osobi ponaosob posvetiti papir, tri, osam ili, kao ja, cele sveske ispisane od korica do korica tokom samo jedne noći dok sam pisala svima redom na čemu im opraštam. Meni su bili bitni detalji, svaka situacija koja me je bolela posebno, svaka bol preživljena morala je biti napisana i otpuštena, jednom za svagda, jer sam ih toliko dugo nosila u sebi ne znajući kako da ih se oslobodim, te sam ih, logično, konstantno preživljavala bezbroj puta. Dakle, svako neka radi isključivo kako mu prija, ja samo dajem smernice i to je to. Ja jesam napisala po svesku za mamu, tatu i, u to vreme, aktuelnog muža, a za ostale mi je bilo dovoljno po list papira. Kad sam napisala sve što mi je palo na pamet, trebalo je da "ritualno" zbog davanja važnosti događaju, svečano se oprostim od toga što je napisano i stavim to u prošlost, gde i pripada. No, ima još jedan detalj koji je preko potreban da se shvati, pre ovog opraštajućeg bacanja u vatru. A to je naša odgovornost!
SVE, APSOLUTNO SVE ŠTO NAM JE DOŠLO U STVARNOST- MI SMO TO PRIZVALI, POŽELELI, MISLILI O TOME, BEŽALI OD TOGA, BOJALI SE TOGA... Imenujte. U svakom slučaju, sve je naša odgovornost! Zbog toga je preko potrebno da opraštajući njima sve, oprostimo prvo sebi. DA! OPROSTIMO PRVO SEBI, A ONDA I SVIMA! SVE! Sve ovo kad budete radili, smatrajte da se obraćate sopstvenoj duši. Ona vas najbolje poznaje, te ne možete da je prevarite i uradite bilo koji od ovih koraka čisto mehanički. Zaista je neophodno da otvorite svoja srca i sve što radite, radite odatle. Srce nije samo mišić koji nikad ne prestaje da radi da bi nas održavao u životu. Zato ga upotrebite i iz dubine srca i duše učinite još ovaj korak.
Ako ste do sada osećali da vam je teret lakši za nositi ga, posle ovoga bi trebali da osećate onako duboko, da je zaista sve u najboljem redu, taman kako treba da bude. Tad ćete znati da ste ovaj korak napravili do kraja. Srećno!
Comments
Post a Comment