Slušam priče o novim učenjima, zapravo o ljudima koji počinju da uče neke novonastale bombastične škole. Pridržavaju se ovoga, te im baš krenulo, pa probali ono, i baš, eto, ide. A onda malo stalo, pa ne znaju zašto. Pa teraju one prve aktivnosti, mora da su tu zapeli. Pa odustanu, pa ispočetka. I sve je to tako jako zanimljivo, da nemaju tu kontra začkoljicu, a to je- uvek ste vi krivi za sve! I kad je dobro, i kad nije. Obzirom da ne živimo sami, naše dobro nekad nije i svima dobro, radi toga osećamo grižu savesti i zbog tog nečijeg nedobrog! Eh, koliko samo kontri ima u svemu tome, a sve je, zapravo, toliko jednostavno....
Pretpostavljam da ljudi žive u zabludi i kad sa mnom stupe u kontakt, jer govorim da živim svoju istinu, ma kakva ona bila i da čuvam svoj mir. I onda dođu u situaciju da vide mene, mirnu, kako dižem ton ili zaustavljam razgovor na pola, jer ne vodi ničemu ili radim sve te "čudne" stvari, dok propagiram mir. Vide me kako nisam u stanju ni kafu popiti "na miru!". Uvek ima nešto za doneti, prineti, pokazati, napisati...A ja i dalje u miru! Da, možda zvuči kontradiktorno, ali... Mir se i čuva izražavanjem svoje osobnosti, zar ne? Ako želim, daću vam da zavirite koliko god duboko možete. Ako vidim da je to nemoguće, pokazaću vam koliko možete da vidite. Najčešće kroz primere iz svog života govorim o vama, ako želite da čujete. Ako mi nešto ne prija.... nije baš prijatno, ako ne čujete brzo da to ne treba raditi. Iako smatram sve to zajedno mirom, ne mora to tako da izgleda. Uzmimo kršenje nekih mojih pravila za primer. Mnogi ljudi imaju problem izraziti granicu, zato je to bitno..Zar nije bolje da kažem ako mi smeta da radite nešto u mojoj kući, ili u mom prisustvu, nego da vam dozvolim da kršite pravila ponašanja koja meni lično ili mojim ukućanima smetaju? Meni to ne predstavlja nikakav problem. Prvi put sam obično fina. Ili mislim da jesam. Drugi put malo podvučem prethodno pravilo, ako je potrebno. A ako osobu treći put moram podsećati da se neke krupnije stvari kod mene ne rade, onda mi više neće ni doći u kuću ili se nećemo više družiti na kafi. Recimo, pravilo u kući- ulazak u dečiju sobu! Tamo mogu samo oni koje moja deca smatraju bliskima, a ne neke persone koje su ih videle jednom u životu, pa proletele preko cele kuće i uletele u njihovu sobu da ih pozdrave!!! Moja deca oduvek imaju slobodu da ne izađu iz sobe, ako ne žele, tj ako im društvo koje je trenutno u kući ne prija. Nije mi jasno zašto bih ja zvala moje devojke da kažu jedno "kulturno" zdravo! osobi koja se druži sa mnom, a moja deca je ne vole? Mislim, naravno da će se javiti, ako već izađu iz sobe, ali da to javljanje bude obavezni deo "kulture" moje dece, nemam nameru da namećem sopstvenoj deci.
Ja nisam mirna osoba, po karakteru, naprotiv. Nemam taj luksuz da budem takva. Mene sve interesuje, volim da probam svašta, da donosim inovacije u svoj život, da pogledam i tuđa razmišljanja, preispitam svoja... Smatram se, nekom vrstom istraživača, jer kad nešto hoću, kad me zainteresuje, u stanju sam kopati o tome dok god postoji i najmanja sitnica koju nisam pronašla. Usput analizirati, te prihvatiti, probati ili odbaciti ono što smatram da je meni (ne)prijatno. Neko ko je takav, nema mir, koji mnogi zamišljaju da imam. Da, na vrlo malo situacija reagujem burno. Zapravo, protekle dve godine sam to neko svoje stanje mira dovela u kontra položaj, ali sam ga vratila na normalu, ipak. Ali generalno govoreći, ako će mi dve godine obeležiti svih četrdeset i jednu, neka. Ali ja vidim drugačije. Većih su meni onih trideset i devet, pa kud puklo, da puklo!
Mislim da zbog tog mira i zbog drugačijeg poimanja stvari i života kojim živimo, mnogi smatraju da sam duhovno napredna. Ja smatram da sam svoja. Ali, onda pomisle da živim u OM stanju skoro većinu svog vremena, što je ludost. Meni prija moja meditacija i mir koji imam dok sam sa sobom, naravno. Ali to ne znači da ne volim društvo, da ne volim dobru zabavu, dobru komunikaciju, smeh,, ludovanje... Volim život. Volim i da ga živim i smatram da smo za to tu, ne da ga traćimo na konstantne gluposti koje nam naturaju kroz razno razna učenja. Ne volim gluposti, ni površnost. Zato što mislim da je sva istina u nama, nisam baš pobornik nekih učenja. Naravno da sam ih istražila bar donekle i shvatila da, svagde ima istine, ali fali ono zrno da bi bilo kompletno. Zato ne volim ništa što ima veze sa masom u tom smislu. Ali volim pripadnost. No, na ovaj način, teško je dokučiti kome? Sebi! Definitivno!
Zašto pišem ovako natrpano danas? Zato što mi je smešno, zapravo. Smešno mi je što se mnogi trude na nature svoje doktrine na najbolje, najsjajnije, najelegantnije načine. Ili na agresivne, oštre, direktne, čak omalovažalačke! Neki baš nastupe tako da, ukoliko niste deo njihovog programa, niste vredni uopšte! A šta stoji iza toga? Uspešni ljudi? Uspešni u čemu? Lepi su, logično. Ne možemo im sporiti lepotu, iako je to stvar ukusa. Nasmejani, vedri, samouvereni, zaista jesu. Deluju tako, zapravo. No, smešno mi što vidim osobu koja voli svoje rasade cveća više od svega drugog u životu, koja pogleda naslov u novinama i preklopi ga, kolutajući očima, jer za nju nema ništa dobroga u velikom bogatstvu! Zato što vidim majku koja je skupila svoje čedo i upija ga celim svojim bićem dok ga doji i boli je uvo za sva ostala postignuća koja joj neko tamo nameće.
Smešto mi je, jer danas se ogleda sva ta kontra koje sam svesna u sebi i onima koji me vide ovakvu ili druačiju. Danas se borim sa mišem u kući, kojeg je mačka uhvatila i donela nama na uvid, ali joj je pobegao. Danas razmišljam o tome, kako će uskoro doći vreme kad će i moja V. otići u neki svoj život, a za njom i moja S. vrlo brzo. Razmišljam o smanjenju brojevnog stanja redovnih stanovnika u mom životu, dok vijam ovog novog, ničim izazvanog. I čekam prinove trudne mačke! I zaključujem, baš volim sav taj haos i svu tu kontru! Da nije kontri, bilo bi dosadno! Živeli!
Pretpostavljam da ljudi žive u zabludi i kad sa mnom stupe u kontakt, jer govorim da živim svoju istinu, ma kakva ona bila i da čuvam svoj mir. I onda dođu u situaciju da vide mene, mirnu, kako dižem ton ili zaustavljam razgovor na pola, jer ne vodi ničemu ili radim sve te "čudne" stvari, dok propagiram mir. Vide me kako nisam u stanju ni kafu popiti "na miru!". Uvek ima nešto za doneti, prineti, pokazati, napisati...A ja i dalje u miru! Da, možda zvuči kontradiktorno, ali... Mir se i čuva izražavanjem svoje osobnosti, zar ne? Ako želim, daću vam da zavirite koliko god duboko možete. Ako vidim da je to nemoguće, pokazaću vam koliko možete da vidite. Najčešće kroz primere iz svog života govorim o vama, ako želite da čujete. Ako mi nešto ne prija.... nije baš prijatno, ako ne čujete brzo da to ne treba raditi. Iako smatram sve to zajedno mirom, ne mora to tako da izgleda. Uzmimo kršenje nekih mojih pravila za primer. Mnogi ljudi imaju problem izraziti granicu, zato je to bitno..Zar nije bolje da kažem ako mi smeta da radite nešto u mojoj kući, ili u mom prisustvu, nego da vam dozvolim da kršite pravila ponašanja koja meni lično ili mojim ukućanima smetaju? Meni to ne predstavlja nikakav problem. Prvi put sam obično fina. Ili mislim da jesam. Drugi put malo podvučem prethodno pravilo, ako je potrebno. A ako osobu treći put moram podsećati da se neke krupnije stvari kod mene ne rade, onda mi više neće ni doći u kuću ili se nećemo više družiti na kafi. Recimo, pravilo u kući- ulazak u dečiju sobu! Tamo mogu samo oni koje moja deca smatraju bliskima, a ne neke persone koje su ih videle jednom u životu, pa proletele preko cele kuće i uletele u njihovu sobu da ih pozdrave!!! Moja deca oduvek imaju slobodu da ne izađu iz sobe, ako ne žele, tj ako im društvo koje je trenutno u kući ne prija. Nije mi jasno zašto bih ja zvala moje devojke da kažu jedno "kulturno" zdravo! osobi koja se druži sa mnom, a moja deca je ne vole? Mislim, naravno da će se javiti, ako već izađu iz sobe, ali da to javljanje bude obavezni deo "kulture" moje dece, nemam nameru da namećem sopstvenoj deci.
Ja nisam mirna osoba, po karakteru, naprotiv. Nemam taj luksuz da budem takva. Mene sve interesuje, volim da probam svašta, da donosim inovacije u svoj život, da pogledam i tuđa razmišljanja, preispitam svoja... Smatram se, nekom vrstom istraživača, jer kad nešto hoću, kad me zainteresuje, u stanju sam kopati o tome dok god postoji i najmanja sitnica koju nisam pronašla. Usput analizirati, te prihvatiti, probati ili odbaciti ono što smatram da je meni (ne)prijatno. Neko ko je takav, nema mir, koji mnogi zamišljaju da imam. Da, na vrlo malo situacija reagujem burno. Zapravo, protekle dve godine sam to neko svoje stanje mira dovela u kontra položaj, ali sam ga vratila na normalu, ipak. Ali generalno govoreći, ako će mi dve godine obeležiti svih četrdeset i jednu, neka. Ali ja vidim drugačije. Većih su meni onih trideset i devet, pa kud puklo, da puklo!
Mislim da zbog tog mira i zbog drugačijeg poimanja stvari i života kojim živimo, mnogi smatraju da sam duhovno napredna. Ja smatram da sam svoja. Ali, onda pomisle da živim u OM stanju skoro većinu svog vremena, što je ludost. Meni prija moja meditacija i mir koji imam dok sam sa sobom, naravno. Ali to ne znači da ne volim društvo, da ne volim dobru zabavu, dobru komunikaciju, smeh,, ludovanje... Volim život. Volim i da ga živim i smatram da smo za to tu, ne da ga traćimo na konstantne gluposti koje nam naturaju kroz razno razna učenja. Ne volim gluposti, ni površnost. Zato što mislim da je sva istina u nama, nisam baš pobornik nekih učenja. Naravno da sam ih istražila bar donekle i shvatila da, svagde ima istine, ali fali ono zrno da bi bilo kompletno. Zato ne volim ništa što ima veze sa masom u tom smislu. Ali volim pripadnost. No, na ovaj način, teško je dokučiti kome? Sebi! Definitivno!
Zašto pišem ovako natrpano danas? Zato što mi je smešno, zapravo. Smešno mi je što se mnogi trude na nature svoje doktrine na najbolje, najsjajnije, najelegantnije načine. Ili na agresivne, oštre, direktne, čak omalovažalačke! Neki baš nastupe tako da, ukoliko niste deo njihovog programa, niste vredni uopšte! A šta stoji iza toga? Uspešni ljudi? Uspešni u čemu? Lepi su, logično. Ne možemo im sporiti lepotu, iako je to stvar ukusa. Nasmejani, vedri, samouvereni, zaista jesu. Deluju tako, zapravo. No, smešno mi što vidim osobu koja voli svoje rasade cveća više od svega drugog u životu, koja pogleda naslov u novinama i preklopi ga, kolutajući očima, jer za nju nema ništa dobroga u velikom bogatstvu! Zato što vidim majku koja je skupila svoje čedo i upija ga celim svojim bićem dok ga doji i boli je uvo za sva ostala postignuća koja joj neko tamo nameće.
Smešto mi je, jer danas se ogleda sva ta kontra koje sam svesna u sebi i onima koji me vide ovakvu ili druačiju. Danas se borim sa mišem u kući, kojeg je mačka uhvatila i donela nama na uvid, ali joj je pobegao. Danas razmišljam o tome, kako će uskoro doći vreme kad će i moja V. otići u neki svoj život, a za njom i moja S. vrlo brzo. Razmišljam o smanjenju brojevnog stanja redovnih stanovnika u mom životu, dok vijam ovog novog, ničim izazvanog. I čekam prinove trudne mačke! I zaključujem, baš volim sav taj haos i svu tu kontru! Da nije kontri, bilo bi dosadno! Živeli!
Comments
Post a Comment