Ovo je obećana tema "tamo nekima" ;)
O seksualnosti nisam ni razmišljala previše dugo, dugo, dugo, jer sam odrasla u porodici gde tata nikad nije spominjao ništa o tome, sem da se gnušao pomisli da se ne "prokurvam", a mama o samom činu spajanja dvoje ništa lepo nije imala da kaže. Seks je mojoj mami bio pojam "istresanja muškarca" gde žena ni malo ne uživa, već jednostavno obavlja svoje dužnosti. Verovatno zbog takvog ustrojstva, ni ja nisam nešto drugačije razmišljala na tu temu. Međutim, kako sam odrastala, pa videla da moje drugarice "rade ono", pa i ova je i ona tamo, ona već odavno... negde sam se pomirila sa činjenicom da to i nije neki bauk. Pošto mi je negde bilo duboko usađeno, da je "ono dole" prljavo i da smrdi, nisam imala baš želju da ispitam sama ništa što je vezano sa tim.
I tako, danas, kad pogledam na sve to, prosto mi je smešno što je bilo tako, ali jeste. Danas, ja sa mojim devojkama imam otvorene razgovore o seksu i seksualnosti i svemu što ih interesuje na tu temu. Čak i moja S. koja tek treba da napuni petnaest godina, sluša te razgovore i uči iz njih. I to smatram normalnim. Mislim da moja deca neće ispaštati vaspitanje njihove mame o tome kako je biti žena i šta da očekuju u tom pravcu. Iz razloga mog vaspitanja i slepog upijanja rečenog od strane moje mame, dugo sam držala kao neko nepisano pravilo da muškarac treba da bude dve godine strariji od žene. .On se, tako "naživeo i iživeo", jel te! Jednostavno, ograničenost razmišljanja ili prihvatanje maminog i nerazmišljanje na tu temu me je vodio dugo kroz život. U vreme kad su moje drugarice stupale u odnose, nije se previše pričalo o tome. Tek poneki komentar bi značio da im je bilo lepo ili mnogo više od toga, ali to je sve. Tako da je to bila tema koju sam morala sama da savladam. Ahh, kako su sve teorije smešne kad praksa dopusti ljubav!
Istini za volju, dok sam imala trinaest godina, mnogi su mislili da sam dosta starija. Čak su me pitali da li držim svoje dete u rukama, dok sam se igrala sa sinom kumine tetke u gradskom bazenu! A on je samo deset godina mlađi od mene. Moja prva iskustva sa tim nisu baš bila sjajna. Jedan od komšija me je, jednom, sreo na ulici i počeo da mi šapuće nešto, od čega ništa nisam razumela, sem detalja koji nikad neću zaboraviti. Kad me je pitao da idemo kod njega kući, skočila sam i pitala ga zna li koliko imam godina?!?! Trinaest!!! A on je, nonšalantno odgovorio kako ne moramo ništa raditi, možemo samo malo "puš maj kar i liz maj guz!" Ne znajući šta mi predlaže, najstrašnije sam ga izvikala, toliko, da je pobegao biciklom glavom bez obzira. .A pošto nije bilo interneta, morala sam da pitam jednu od najslobodnijih drugarica iz razreda, da mi prevede njegovu ponudu. Njoj je to bilo zabavno, što je u meni probudilo dodatni alarm i značilo da je to nešto što, ipak, nije za mene.
Elem, mnogi moralni zakoni su vladali sa mnom dugi niz godina. Sada to zvuči malo smešno, ali zaista sam živela i držala se tih kodeksa kao luda. Nisam ni shvatala ni prihvatala ništa što bi odudaralo od toga. Bar ne lako. Posebno mi je bilo gnusno da slušam o nečijem iživljavanju nad drugim bićem. Takođe, nisam razumela prevaru. Za mene, sve je bilo čisto. Dok si sa nekim, sa njim si. Kad ne budete više zajedno- radite šta hoćete! I to je bio moj neprikosnoveni zakon. A onda, vidiš stvari drugačijim pogledima, shvatiš da nije sve crno i belo, a da sve te nijanse između moraju biti posmatrane pojedinačno.
Mnogi su me učili o tim nijansama, kroz njihova iskustva. Žena, čiji je muž postao impotentan tokom braka, u najboljim godinama, recimo. Ne želi da ga ostavi, voli ga, ali joj fali seks. Muškarac koji živi sa frigidnom ženom iz istog razloga. To su krajnosti, naravno, ali razumljive. A šta ako sve funcioniše, a opet postoje neke treće osobe? Da li se tu radi o potrazi za zadovoljenjem nekih drugih potreba?
Lično, o sebi sam spoznala i najobičnije stvari tek negde oko trideset i pete godine. Postala sam majka u osamnaestoj, dva meseca kasnije i udovica. Nakon četiri godine drugi brak, još dvoje dece. Uslovi kakvi jesu. Na kraju, svelo se na to da ja ništa o sebi ne znam. Možda zvuči pretenciozno, ali ja funkcionišem kao žena, kad je i sve ostalo bar donekle u redu. Uopšte mi nije problem da živim bez muškarca godinama, ako to ostalo ne štima. Dokazano. Isto tako, znam koliko sam strastvena dok volim i imam poverenja u tu osobu. Sa tih mojih trideset i kojom godinom, spoznala sam i koji broj grudnjaka nosim. Toliko je meni moja fizikalnost bila važna! Ravno nuli. Tu sam, postojim. Okupana i živa. Toliko. Ali, kad sam spoznala sve te moje strane koje su čučale godinama u nekom zapećku, desilo se da sam radila na sebi i na duhovnom planu i došla u ćorsokak sa svim tim informacijama koje imam.
Kako nemam rešenje za normalnu seksualnost ili pojam šta bi to trebalo biti, osim radnje dvoje koja ne povređuje ni jedno, smišljam i premišljam o ispravnosti i značenju samog seksa. Što više ulazim u temu, manje mi se sviđa šta vidim. Zašto? Zato što smo mi energetska bića koja fukcionišu dobro ako nam svi energetski centri budu u ravnoteži. Dakle, previše seksa već dovodi do disbalansa. A ako je to tako, zašto je taj seks toliko široka tema i svugde zastupljena? Nekome to koristi, očigledno. Kome i zašto? Ako nemam tu informaciju, krenuću od toga, šta ja gubim tokom seksa, a nekome je potrebno? Energiju. Ljubav je najjača emocija, samim tim i energija. Ona svoju jačinu dobija finim, suptilnim okretanjem njoj i propuštanjem nje kroz celo svoje biće. Iako je najsnažnija, takođe je i najnežnija, stoga proces ulaska u ljubav i postajanje jednog sa njom nije ni malo ni lak, ni brz. Zato je toliko cenjena, između ostalog. Kad joj se prepustite, onda je moćna, moćnija od svega. Ne smatram je Bogom, kako neka učenja tvrde, jer je Bog sve što jeste, dakle ljubav je deo Boga koji prožima sve ostalo. Tako ja vidim ljubav. Dakle, ljubav je najjača emocija.
Strah je suprotnost ljubavi u svemu. Stoga je, takođe, jaka emocija, ali i ekstremno brza. Svi ste je doživeli u punoj snazi u deliću sekunde, zasigurno, bar nekad. Ali i strah može biti tih i miran i nevidljiv dok se ne akumulira do te tačke, da mora da se ispolji. Posle ljubavi i straha, dolazi kreacija. Kreacija je ona energija koja, usmerena ka određenoj tački, materijalizuje naša htenja. A centar kreacije je baš u tački koja je odgovorna i za seksualnost! Zanimljivo, zar ne? U našem prirodnom stanju, količina energije koju imamo je dovoljna da sve svoje obaveze izmirimo, a da se pošteno ne umorimo. Ono što nam najviše snage oduzima je taj čin seksa, koji napravi kao energetski vulkan kroz koji otekne naša energija. To je razlog zašto mnogi ljudi spavaju nakon čina seksa. Naročito muškarci. Oni drugačije nose energije od žena. No, to je druga tema.
Dakle, za neki normalan život, za neko normalno kreiranje svog života, potrebna nam je energija koju koristimo za seks. Ovde da razdvojim, nije isto imati seksualni odnos i voditi ljubav, pri čemu ne mislim na intenzitet samog čina, već emocije koje nama vladaju. Oduzeta nam je moć i snaga, dakle. Ako pogledamo količinu upražnjavanja seksa i puta gde je ceo svet krenuo, nekako mi je i srodna misao da to može da bude tako....
Pisala sam, delom, o svojoj svesnosti bića oko nas, a koja ne vidimo svi. Nekako, nema tu baš lepe slike, kad je seks u pitanju. Po pravilu su tu bića koja nam oduzimaju energiju. O razmeni energije, u tom kontekstu, između samih aktera seksa, trebali bi da porazmislimo. Nisu tu lepe stvari u pitanju, niti nešto što je plemenito. To je iživljavanje nad samim sobom, te osobom sa kojom upražnjavamo seks. Ponoviću, vođenje ljubavi može biti fizički i agresivnije, ali to nije seks. Energije su mnogo drugačije u slučaju kad je dvoje vezano energijom ljubavi.
Postoji učenje koje ne bih zanemarila. A postoje i dokazi u životinjskom svetu, a čini mi se da su to utvrdili i na ljudima, no ne znam naziv toga. Radi se o ovome. Žena koja je bila sa nekoliko muškaraca, a rodi dete sa poslednjim u nizu, to dete može da liči na nekog od njenih prethodnih ljubavnika. I fizički i karakterno. A može da bude i spoj svih prethodnika. Iako deluje blesavo, jer mi sve gledamo fizičkim očima, lično poznajem nekoliko slučajeva gde je upravo takav slučaj. Jedna žena je, pre muža, bila samo sa jednim muškarcem i na njega njen sin, rođen u braku, liči. Kako se to dešava? Žena prima. Mi smo one koje primaju energiju u sebe, ne samo muškarca. Mi smo rođene sa tim "zadatkom" da primimo u sebe energiju koju želimo da eliminišemo, pročistimo je kroz sebe i pošaljemo nazad čistu. To radimo i u komunikaciji sa ljudima. To radimo i dok slušamo nekoga ko priča nešto u našem prisustvu. Naravno, ako smo sebe dovele u stadijum da možemo. To je jedna od naših, ženskih, zadataka na ovom svetu. To možete primetiti u milion situacija u kojima ste i sami učestvovali, a niste ni bili svesni o čemu se radi. Recimo, obično je žena ta koja smiruje agresivnog muškarca, dok on pokušava da "istera neku svoju pravdu". Žena je ta koja je štitnik od svih loših uticaja na bilo koga u njenom okruženju. Ona je ta koja teši, koja ima lepu reč, a često i rešenje za mnoge situacije u kojima se neko nalazi. Tako je oduvek. Zato što je žena ta koja prima u sebe sve to što je loše, čisti i vraća nazad ono čisto. Otklanja strah, daje ljubav, uzima bol, vraća iscelenje...
Sad zamislite situaciju gde je u pitanju najintimniji deo žene. Gde je centar njene svrhe. I daje ga, kroz seks, onome ko će uzeti tu energiju i vratiti joj prljavu, jer ni on nije čist. Nismo čisti energetski, dok god imamo porive za tim niskim, životinjskim nagonima. Ne mislim tu ništa loše, naravno. Samo nazivam stvari pravim imenom. Dakle, žena ostaje prljava od energije koju je muškarac sa niskim strastima utisnuo u nju. Ona nastavlja oslabljena za ono što joj je potrebno da živi svoju svrhu. Umanjuje sama sebi značaj. Ako se ne izbori sa tim, postaje robot. Zapravo čovek nesposoban da voli, da daje, da menja, da uobličava, da bude ljubav. Jer ljubav nije niska strast! Ljubav je plemenita, a u seksu ništa nema plemenitog. Samo fizičkog. Da li je to fizičko dovoljno važno da se ukalja sve ono što mi jesmo? Meni ne, ali opet, to sam samo ja. Smatram da osobe koje imaju želju za previše seksa, imaju potrebu za kreacijom, koju nisu prepoznale, jer su im energetski centri u disbalansu iz bilo kog razloga. To mogu biti traume iz prošlosti, veliki strah od javnog mnjenja, od uspeha ili neuspeha u životu.....
Provukla sam kroz priču, al ovaj put konkretno. Šta ako tamna bića namerno provociraju i manipulišu ljudskim rodom i namerno prezentuju seks kao nešto zdravo, a pri tom im samo uzimaju energiju njima potrebnu, dok ljude ostavljaju u takvom stanju da se batrgaju tražeći put nazad? Šta ako je sve to nečija predstava u koju smo upali jer nam previše dobro izgleda, pa smo poželeli da budemo deo? Šta ako ta mašinerija radi protiv nas? Ko će nas izvući iz nje? Mašinerija? Teško. Moramo sami raditi na sebi i spoznati sopstvene snage i kapacitete, te i seksualnost kao deo te celine. Uostalom, kao i sve u životu. A ponekad, da bi došli do toga, potrebno je proći kroz ta iskustva, da bi shvatili da li nam, zapravo prijaju, ili ne.
Što se tiče moralnosti, mnogi ljudi nisu moralni. Daju sebi za pravo što drugom oprostili ne bi. Ako ste toliko otvoreni, dozvolite i partnerima da budu. Ako to partner ne prihvata, onda ga povređujete. Zašto raditi nekome nešto što ne želiš da tebi urade? To je, negde, moj generalni stav o svemu. No i dalje postoje preispitivanja o vođenju ljubavi? Koliko je "normalno"? Naši polni organi su naši reproduktivni organi, zar ne? Dakle, služe za nešto. Gde se tu uklapa sva ona aktivnost koja ne vodi svrsi? Ovde govorim o osobama koje nemaju problem oko reprodukcije.
Na kraju, Anastasija o svemu tome kaže upravo to, da treba leći sa nekim, ako postoji obostrana želja da se stvori nešto novo, novi život. I da je to sasvim dovoljno. Ona, takođe, tvrdi da svaki put, kad muškarac doživi orgazam, stvori se po jedna ojađena duša, koja luta među nama, nesmirena.... Ako je to istina, koliko smo ih mi prouzrokovali? Za koliko njih odgovorni? I šta ćemo uraditi sa tim?
O seksualnosti nisam ni razmišljala previše dugo, dugo, dugo, jer sam odrasla u porodici gde tata nikad nije spominjao ništa o tome, sem da se gnušao pomisli da se ne "prokurvam", a mama o samom činu spajanja dvoje ništa lepo nije imala da kaže. Seks je mojoj mami bio pojam "istresanja muškarca" gde žena ni malo ne uživa, već jednostavno obavlja svoje dužnosti. Verovatno zbog takvog ustrojstva, ni ja nisam nešto drugačije razmišljala na tu temu. Međutim, kako sam odrastala, pa videla da moje drugarice "rade ono", pa i ova je i ona tamo, ona već odavno... negde sam se pomirila sa činjenicom da to i nije neki bauk. Pošto mi je negde bilo duboko usađeno, da je "ono dole" prljavo i da smrdi, nisam imala baš želju da ispitam sama ništa što je vezano sa tim.
I tako, danas, kad pogledam na sve to, prosto mi je smešno što je bilo tako, ali jeste. Danas, ja sa mojim devojkama imam otvorene razgovore o seksu i seksualnosti i svemu što ih interesuje na tu temu. Čak i moja S. koja tek treba da napuni petnaest godina, sluša te razgovore i uči iz njih. I to smatram normalnim. Mislim da moja deca neće ispaštati vaspitanje njihove mame o tome kako je biti žena i šta da očekuju u tom pravcu. Iz razloga mog vaspitanja i slepog upijanja rečenog od strane moje mame, dugo sam držala kao neko nepisano pravilo da muškarac treba da bude dve godine strariji od žene. .On se, tako "naživeo i iživeo", jel te! Jednostavno, ograničenost razmišljanja ili prihvatanje maminog i nerazmišljanje na tu temu me je vodio dugo kroz život. U vreme kad su moje drugarice stupale u odnose, nije se previše pričalo o tome. Tek poneki komentar bi značio da im je bilo lepo ili mnogo više od toga, ali to je sve. Tako da je to bila tema koju sam morala sama da savladam. Ahh, kako su sve teorije smešne kad praksa dopusti ljubav!
Istini za volju, dok sam imala trinaest godina, mnogi su mislili da sam dosta starija. Čak su me pitali da li držim svoje dete u rukama, dok sam se igrala sa sinom kumine tetke u gradskom bazenu! A on je samo deset godina mlađi od mene. Moja prva iskustva sa tim nisu baš bila sjajna. Jedan od komšija me je, jednom, sreo na ulici i počeo da mi šapuće nešto, od čega ništa nisam razumela, sem detalja koji nikad neću zaboraviti. Kad me je pitao da idemo kod njega kući, skočila sam i pitala ga zna li koliko imam godina?!?! Trinaest!!! A on je, nonšalantno odgovorio kako ne moramo ništa raditi, možemo samo malo "puš maj kar i liz maj guz!" Ne znajući šta mi predlaže, najstrašnije sam ga izvikala, toliko, da je pobegao biciklom glavom bez obzira. .A pošto nije bilo interneta, morala sam da pitam jednu od najslobodnijih drugarica iz razreda, da mi prevede njegovu ponudu. Njoj je to bilo zabavno, što je u meni probudilo dodatni alarm i značilo da je to nešto što, ipak, nije za mene.
Elem, mnogi moralni zakoni su vladali sa mnom dugi niz godina. Sada to zvuči malo smešno, ali zaista sam živela i držala se tih kodeksa kao luda. Nisam ni shvatala ni prihvatala ništa što bi odudaralo od toga. Bar ne lako. Posebno mi je bilo gnusno da slušam o nečijem iživljavanju nad drugim bićem. Takođe, nisam razumela prevaru. Za mene, sve je bilo čisto. Dok si sa nekim, sa njim si. Kad ne budete više zajedno- radite šta hoćete! I to je bio moj neprikosnoveni zakon. A onda, vidiš stvari drugačijim pogledima, shvatiš da nije sve crno i belo, a da sve te nijanse između moraju biti posmatrane pojedinačno.
Mnogi su me učili o tim nijansama, kroz njihova iskustva. Žena, čiji je muž postao impotentan tokom braka, u najboljim godinama, recimo. Ne želi da ga ostavi, voli ga, ali joj fali seks. Muškarac koji živi sa frigidnom ženom iz istog razloga. To su krajnosti, naravno, ali razumljive. A šta ako sve funcioniše, a opet postoje neke treće osobe? Da li se tu radi o potrazi za zadovoljenjem nekih drugih potreba?
Lično, o sebi sam spoznala i najobičnije stvari tek negde oko trideset i pete godine. Postala sam majka u osamnaestoj, dva meseca kasnije i udovica. Nakon četiri godine drugi brak, još dvoje dece. Uslovi kakvi jesu. Na kraju, svelo se na to da ja ništa o sebi ne znam. Možda zvuči pretenciozno, ali ja funkcionišem kao žena, kad je i sve ostalo bar donekle u redu. Uopšte mi nije problem da živim bez muškarca godinama, ako to ostalo ne štima. Dokazano. Isto tako, znam koliko sam strastvena dok volim i imam poverenja u tu osobu. Sa tih mojih trideset i kojom godinom, spoznala sam i koji broj grudnjaka nosim. Toliko je meni moja fizikalnost bila važna! Ravno nuli. Tu sam, postojim. Okupana i živa. Toliko. Ali, kad sam spoznala sve te moje strane koje su čučale godinama u nekom zapećku, desilo se da sam radila na sebi i na duhovnom planu i došla u ćorsokak sa svim tim informacijama koje imam.
Kako nemam rešenje za normalnu seksualnost ili pojam šta bi to trebalo biti, osim radnje dvoje koja ne povređuje ni jedno, smišljam i premišljam o ispravnosti i značenju samog seksa. Što više ulazim u temu, manje mi se sviđa šta vidim. Zašto? Zato što smo mi energetska bića koja fukcionišu dobro ako nam svi energetski centri budu u ravnoteži. Dakle, previše seksa već dovodi do disbalansa. A ako je to tako, zašto je taj seks toliko široka tema i svugde zastupljena? Nekome to koristi, očigledno. Kome i zašto? Ako nemam tu informaciju, krenuću od toga, šta ja gubim tokom seksa, a nekome je potrebno? Energiju. Ljubav je najjača emocija, samim tim i energija. Ona svoju jačinu dobija finim, suptilnim okretanjem njoj i propuštanjem nje kroz celo svoje biće. Iako je najsnažnija, takođe je i najnežnija, stoga proces ulaska u ljubav i postajanje jednog sa njom nije ni malo ni lak, ni brz. Zato je toliko cenjena, između ostalog. Kad joj se prepustite, onda je moćna, moćnija od svega. Ne smatram je Bogom, kako neka učenja tvrde, jer je Bog sve što jeste, dakle ljubav je deo Boga koji prožima sve ostalo. Tako ja vidim ljubav. Dakle, ljubav je najjača emocija.
Strah je suprotnost ljubavi u svemu. Stoga je, takođe, jaka emocija, ali i ekstremno brza. Svi ste je doživeli u punoj snazi u deliću sekunde, zasigurno, bar nekad. Ali i strah može biti tih i miran i nevidljiv dok se ne akumulira do te tačke, da mora da se ispolji. Posle ljubavi i straha, dolazi kreacija. Kreacija je ona energija koja, usmerena ka određenoj tački, materijalizuje naša htenja. A centar kreacije je baš u tački koja je odgovorna i za seksualnost! Zanimljivo, zar ne? U našem prirodnom stanju, količina energije koju imamo je dovoljna da sve svoje obaveze izmirimo, a da se pošteno ne umorimo. Ono što nam najviše snage oduzima je taj čin seksa, koji napravi kao energetski vulkan kroz koji otekne naša energija. To je razlog zašto mnogi ljudi spavaju nakon čina seksa. Naročito muškarci. Oni drugačije nose energije od žena. No, to je druga tema.
Dakle, za neki normalan život, za neko normalno kreiranje svog života, potrebna nam je energija koju koristimo za seks. Ovde da razdvojim, nije isto imati seksualni odnos i voditi ljubav, pri čemu ne mislim na intenzitet samog čina, već emocije koje nama vladaju. Oduzeta nam je moć i snaga, dakle. Ako pogledamo količinu upražnjavanja seksa i puta gde je ceo svet krenuo, nekako mi je i srodna misao da to može da bude tako....
Pisala sam, delom, o svojoj svesnosti bića oko nas, a koja ne vidimo svi. Nekako, nema tu baš lepe slike, kad je seks u pitanju. Po pravilu su tu bića koja nam oduzimaju energiju. O razmeni energije, u tom kontekstu, između samih aktera seksa, trebali bi da porazmislimo. Nisu tu lepe stvari u pitanju, niti nešto što je plemenito. To je iživljavanje nad samim sobom, te osobom sa kojom upražnjavamo seks. Ponoviću, vođenje ljubavi može biti fizički i agresivnije, ali to nije seks. Energije su mnogo drugačije u slučaju kad je dvoje vezano energijom ljubavi.
Postoji učenje koje ne bih zanemarila. A postoje i dokazi u životinjskom svetu, a čini mi se da su to utvrdili i na ljudima, no ne znam naziv toga. Radi se o ovome. Žena koja je bila sa nekoliko muškaraca, a rodi dete sa poslednjim u nizu, to dete može da liči na nekog od njenih prethodnih ljubavnika. I fizički i karakterno. A može da bude i spoj svih prethodnika. Iako deluje blesavo, jer mi sve gledamo fizičkim očima, lično poznajem nekoliko slučajeva gde je upravo takav slučaj. Jedna žena je, pre muža, bila samo sa jednim muškarcem i na njega njen sin, rođen u braku, liči. Kako se to dešava? Žena prima. Mi smo one koje primaju energiju u sebe, ne samo muškarca. Mi smo rođene sa tim "zadatkom" da primimo u sebe energiju koju želimo da eliminišemo, pročistimo je kroz sebe i pošaljemo nazad čistu. To radimo i u komunikaciji sa ljudima. To radimo i dok slušamo nekoga ko priča nešto u našem prisustvu. Naravno, ako smo sebe dovele u stadijum da možemo. To je jedna od naših, ženskih, zadataka na ovom svetu. To možete primetiti u milion situacija u kojima ste i sami učestvovali, a niste ni bili svesni o čemu se radi. Recimo, obično je žena ta koja smiruje agresivnog muškarca, dok on pokušava da "istera neku svoju pravdu". Žena je ta koja je štitnik od svih loših uticaja na bilo koga u njenom okruženju. Ona je ta koja teši, koja ima lepu reč, a često i rešenje za mnoge situacije u kojima se neko nalazi. Tako je oduvek. Zato što je žena ta koja prima u sebe sve to što je loše, čisti i vraća nazad ono čisto. Otklanja strah, daje ljubav, uzima bol, vraća iscelenje...
Sad zamislite situaciju gde je u pitanju najintimniji deo žene. Gde je centar njene svrhe. I daje ga, kroz seks, onome ko će uzeti tu energiju i vratiti joj prljavu, jer ni on nije čist. Nismo čisti energetski, dok god imamo porive za tim niskim, životinjskim nagonima. Ne mislim tu ništa loše, naravno. Samo nazivam stvari pravim imenom. Dakle, žena ostaje prljava od energije koju je muškarac sa niskim strastima utisnuo u nju. Ona nastavlja oslabljena za ono što joj je potrebno da živi svoju svrhu. Umanjuje sama sebi značaj. Ako se ne izbori sa tim, postaje robot. Zapravo čovek nesposoban da voli, da daje, da menja, da uobličava, da bude ljubav. Jer ljubav nije niska strast! Ljubav je plemenita, a u seksu ništa nema plemenitog. Samo fizičkog. Da li je to fizičko dovoljno važno da se ukalja sve ono što mi jesmo? Meni ne, ali opet, to sam samo ja. Smatram da osobe koje imaju želju za previše seksa, imaju potrebu za kreacijom, koju nisu prepoznale, jer su im energetski centri u disbalansu iz bilo kog razloga. To mogu biti traume iz prošlosti, veliki strah od javnog mnjenja, od uspeha ili neuspeha u životu.....
Provukla sam kroz priču, al ovaj put konkretno. Šta ako tamna bića namerno provociraju i manipulišu ljudskim rodom i namerno prezentuju seks kao nešto zdravo, a pri tom im samo uzimaju energiju njima potrebnu, dok ljude ostavljaju u takvom stanju da se batrgaju tražeći put nazad? Šta ako je sve to nečija predstava u koju smo upali jer nam previše dobro izgleda, pa smo poželeli da budemo deo? Šta ako ta mašinerija radi protiv nas? Ko će nas izvući iz nje? Mašinerija? Teško. Moramo sami raditi na sebi i spoznati sopstvene snage i kapacitete, te i seksualnost kao deo te celine. Uostalom, kao i sve u životu. A ponekad, da bi došli do toga, potrebno je proći kroz ta iskustva, da bi shvatili da li nam, zapravo prijaju, ili ne.
Što se tiče moralnosti, mnogi ljudi nisu moralni. Daju sebi za pravo što drugom oprostili ne bi. Ako ste toliko otvoreni, dozvolite i partnerima da budu. Ako to partner ne prihvata, onda ga povređujete. Zašto raditi nekome nešto što ne želiš da tebi urade? To je, negde, moj generalni stav o svemu. No i dalje postoje preispitivanja o vođenju ljubavi? Koliko je "normalno"? Naši polni organi su naši reproduktivni organi, zar ne? Dakle, služe za nešto. Gde se tu uklapa sva ona aktivnost koja ne vodi svrsi? Ovde govorim o osobama koje nemaju problem oko reprodukcije.
Na kraju, Anastasija o svemu tome kaže upravo to, da treba leći sa nekim, ako postoji obostrana želja da se stvori nešto novo, novi život. I da je to sasvim dovoljno. Ona, takođe, tvrdi da svaki put, kad muškarac doživi orgazam, stvori se po jedna ojađena duša, koja luta među nama, nesmirena.... Ako je to istina, koliko smo ih mi prouzrokovali? Za koliko njih odgovorni? I šta ćemo uraditi sa tim?
Comments
Post a Comment